Danas proslavljamo Svetu Petku, prepodobnu mati Paraskevu, svetiteljku čija je blagodat kroz vekove doticala srca vernih. Rođena u Epivatu na obali Mramornog mora, još kao devojčica odbacila je prolazna bogatstva ovoga sveta i izabrala put molitve, posta i tihe predanosti Bogu.
Po predanju, anđeo ju je pozvao da se vrati u svoj zavičaj, gde je u tišini predala dušu Gospodu. Tek nakon njenog upokojenja otkrivena je svetost njene ličnosti: telo joj je ostalo netruležno i od tada počinju čudesna isceljenja. Mošti su tokom vekova više puta prenošene, ali svuda gde su boravile donosile su utehu, nadu i mir.
Tokom vekova, Gospod je dopustio da svete mošti putuju i donose utehu narodima kojima su pristizale. U 15. veku, njihova sudbina vezala se i za srpski rod preko sultanije Mare Branković, kćeri despota Đurađ. Iako je život provela daleko od otadžbine, srce joj je ostalo vezano za veru predaka. Kada su mošti Svete Petke 1460. godine stigle u Carigrad, sultan Mehmed II poverio je upravo Mari da odluči gde će biti prenete. Sa dubokim poštovanjem i verom, ona ih je donela u Srbiju, u Smederevo, kao neprolazni dar utehe narodu koji je trpeo mnoga stradanja. Verovalo se da njihov dolazak donosi mir — ne samo zemaljski, već i onaj unutrašnji, u srcu čoveka.
Sećanje na vreme kada su njene mošti počivale u Beogradu čuva i kapela Svete Petke na Kalemegdanu. To je mesto na koje ljudi i danas dolaze u tišini, da zapale sveću i da spuste teret sa srca. 1888. godine, mošti prenete su u Sabornoj crkvi Sretenja Gospodnjeg u Jašiju, gde su i danas.
Vernici svedoče o njenim čudesnim ukazanjima: o ženi u tamnom plaštu koja zaklanja u opasnosti, o rečima utehe koje dolaze u snu kada duša ostane bez snage. Sveta Petka štiti žene, bolesne, putnike i sve koji su u nevolji. Ne traži mnogo — samo iskreno pokajanje, spremnost da se oprosti i da se čovek okrene dobru.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Neka nas današnji praznik podseti da je svetost moguća i danas: u tihoj žrtvi, u blagoj reči i u „oprosti“ umesto „uzvrati“. Uz Bogomajku i prepodobnu Angelinu, Sveta Petka je jedna od retkih svetiteljki koju Srbi zovu Mati, jer se ne doživljava samo kao zaštitnica, već kao nežna majčinska ruka nad svojim narodom. Ona nas uči da je vera most među ljudima i vekovima. Neka njena blagodat čuva sve koji joj se danas sa nadom obraćaju.
Piše: Stefan Bogdanović
