Švedska policija dozvolila je da osumnjičeni pedofil, zaposlen kao vaspitač u predškolskoj ustanovi na ostrvu Gotland, slobodno deluje još dva i po meseca nakon prijave za seksualna krivična dela nad decom, što mu je omogućilo da počini dodatne zločine, uključujući proizvodnju dečje pornografije. Zbog ovog katastrofalnog propusta, policija je bila prinuđena da podnese prijavu protiv sebe same za „službenu grešku“ (tjänstefel), dok je pedofil nedavno osuđen na samo tri i po godine zatvora.
Skandalozno kašnjenje u hapšenju otkriva duboke sistemske probleme u švedskoj policiji, koja očigledno nije sposobna da brzo reaguje čak ni u slučajevima koji uključuju najteže zločine nad najranjivijom grupom – decom. Prema izveštaju radija P4 Gotland, prijava protiv vaspitača podneta je mesecima pre hapšenja, ali policija nije preduzela ništa, dozvoljavajući mu da nastavi rad u predškolskoj ustanovi i da čini nova dela.
Tek nakon što je osumnjičeni uhapšen, utvrđeno je da je u međuvremenu proizvodio dečju pornografiju i vršio druga seksualna krivična dela. Ova neoprostiva sporost dovela je do toga da policija samu sebe prijavi Posebnoj istražnoj jedinici (Särskilda utredningar), nezavisnom telu unutar policije zaduženom za istrage protiv policajaca.
Osuđujući deo priče je i presuda: pedofil je dobio „samo“ tri i po godine zatvora za višestruka dela, uključujući posedovanje i proizvodnju dečje pornografije, kao i seksualno uznemiravanje. Takva blaga kazna u zemlji koja se hvališe progresivnošću i zaštitom prava deteta izgleda kao podrška zločincima, a ne žrtvama.
Ovaj slučaj otkriva širu sliku švedskog sistema koji prioritetizuje birokratiju i proceduru nad hitnom zaštitom dece. Dok policija prijavljuje sopstvene greške, roditelji na Gotlandu ostaju u šoku, pitajući se koliko je još dece stradalo zbog ove neefikasnosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Švedski skandal sa pedofilom u vrtiću je još jedan dokaz koliko je licemeran sistem koji se predstavlja kao uzor zaštite dece i ljudskih prava. Mesecima su ignorisali prijavu, dozvolili zločincu da nastavi, a na kraju ga nagradili smešno blagom kaznom. Ovo je bolest pojedinca i sistemska boleština liberalnog društva koje više brine o pravima prestupnika nego o bezbednosti nevine dece.
Piše: Stefan Stojanović
