Gašenje oko 10.000 preduzeća tokom 2025. godine predstavlja otvoreni dokaz da je švedski privredni model ušao u fazu ozbiljnog sloma. Ovo više nije pitanje cikličnog pada, niti privremene krize izazvane spoljnim faktorima. Reč je o dubokoj, strukturnoj eroziji sistema koji je godinama građen na pretpostavci da se stabilnost može održavati beskonačnim zaduživanjem, skupom energijom i ideološkim eksperimentima.
Podaci kreditnog biroa UC jasno pokazuju da su mala i srednja preduzeća prva gurnuta pod točkove. Ona nemaju finansijske rezerve, niti političku zaštitu. Suočena sa visokim kamatama, rastućim porezima i stalnim regulatornim pritiscima, ta preduzeća su ostavljena da se sama snalaze u okruženju koje kažnjava svaku grešku. Privreda se pretvorila u poligon na kojem opstaju samo najveći i najfleksibilniji, dok ostali polako nestaju.
Energetska politika dodatno ubrzava pad. Pod parolom „zelenog preobražaja“, cene struje i grejanja dostigle su nivoe koje proizvodnja više ne može da izdrži. Industrija i zanatstvo, nekada oslonac lokalnih zajednica, gase pogone jer im računica više ne postoji. Umesto pouzdanog snabdevanja i dugoročnog planiranja, preduzetnici dobijaju nestabilnost i neizvesnost.
Veliki koncerni, oslobođeni bilo kakve obaveze prema lokalnoj ekonomiji, povlače se bez zadrške. Premeštanje proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima rada ostavlja za sobom pustoš: prazne hale, ugašene dobavljače i radnike bez perspektive. Time se ne gubi samo kapital, već i znanje koje se prenosilo decenijama. Kada jednom nestane, takva osnova se teško ponovo gradi.
Društvene posledice postaju sve vidljivije. Mladi ljudi odustaju od ideje da započnu sopstveni posao, jer vide da sistem ne nagrađuje trud i odgovornost. Raste zavisnost od državne pomoći, dok se istovremeno poreska baza sužava. To stvara začarani krug u kome sve manji broj aktivnih privrednika izdržava sve veći aparat.
Zvanične prognoze za 2026. godinu ne nude jasnu strategiju izlaska iz krize. Blago usporavanje broja bankrota krajem 2025. ne znači oporavak, već samo kratko zatišje. Strukturni problemi ostaju netaknuti, dok politički vrh nastavlja da govori o „održivosti“ i „inkluziji“, pojmovima koji su se potpuno odvojili od stvarnosti.
Ono što se danas dešava pokazuje kako model koji je godinama promovisan kao uzor sada gubi tlo pod nogama. Kada se ekonomska logika podredi ideologiji, posledice ne dolaze odmah, ali su neminovne. One se sada jasno vide u zatvorenim firmama, izgubljenim radnim mestima i rastućem nepoverenju u budućnost.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovo nije kriza koja će se rešiti kozmetičkim merama i lepim rečima. Gašenje hiljada preduzeća je račun koji stiže na naplatu posle godina pogrešnih odluka. Privreda ne opstaje na obećanjima, već na realnim uslovima za rad. Kada se to zanemari, sistem se urušava sam od sebe – tiho, ali nemilosrdno.
Piše: Stefan Stojanović
