Više muškaraca koji se dovode u vezu sa teškim zločinima tokom rata u Siriji danas živi slobodno u Švedskoj, pokazuje istraživanje programa ,,Kaliber“ švedskog radija.
Prema navodima iz istrage, reč je o osobama koje su dobile boravišnu dozvolu u Švedskoj, a koje se povezuju sa policajcima lojalnim bivšem sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu. Optužbe koje se protiv njih iznose odnose se na najteža krivična dela, uključujući ubistva, silovanja i mučenja.
Kaliber je razgovarao sa ljudima iz jednog dela Damaska, koji tvrde da prepoznaju jednog od muškaraca i da znaju za zločine koje je navodno počinio. Jedan od sagovornika opisuje ga kao čoveka koji je „povredio mnoge“.
Posebno je uznemirujuće to što se jedan od osumnjičenih, prema pisanju švedskog radija, danas nalazi u manjem švedskom gradu. U Švedsku je došao tokom velikog migrantskog talasa 2015. godine. U međuvremenu je učestvovao u integracionom projektu, radio u restoranu brze hrane, ali je i osuđivan zbog napada na policajca nakon što je bio priveden u alkoholisanom stanju.
Kaliber navodi da poseduje više fotografija na kojima se muškarac vidi u uniformi i sa oružjem. On je odbio intervju, ali je pismeno poručio da su optužbe protiv njega lažne.
Ovaj slučaj otvara veoma ozbiljno pitanje za švedske institucije: kako je moguće da osobe koje se povezuju sa ratnim zločinima, milicijskim strukturama i nasiljem nad civilima dobiju boravišnu dozvolu i nastave život u zemlji bez pravosudnog epiloga?
Naravno, optužbe nisu isto što i presuda. To mora biti jasno. Ali isto tako, društvo koje želi da bude pravna država ne može se praviti da problem ne postoji samo zato što je dokazivanje ratnih zločina teško, skupo i međunarodno komplikovano.
Sirijski rat proizveo je ogroman broj žrtava, izbeglica i nerešenih zločina. Mnogi počinioci, sa različitih strana sukoba, uspeli su da nestanu u haosu rata i migracija. Deo njih, prema tvrdnjama istraživačkih novinara, danas živi u Evropi.
Švedska sada stoji pred neprijatnim, ali nužnim pitanjem: da li njen azilni i bezbednosni sistem zaista može da razlikuje žrtvu od počinioca?
Ako ne može, onda problem nije samo pravni. To je i problem poverenja u državu.
Više muškaraca povezanih sa ratnim zločinima u Siriji živi slobodno u Švedskoj sa boravišnim dozvolama, pokazuje istraga švedskog radija Kaliber. Slučaj otvara ozbiljna pitanja o kontroli azilnog sistema i sposobnosti države da razlikuje žrtve od počinilaca.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
