Švedska vlada planira da od narednog leta uvede omladinske zatvore za prestupnike stare samo 13 godina, u pokušaju da se suprotstavi rastućem problemu kriminalnih bandi koje regrutuju decu za najteža krivična dela – uključujući i ubistva. Ministar pravde Gunnar Strömmer najavio je da će u okviru nove reforme biti otvorena specijalna odeljenja u zatvorima namenjena deci od 13 do 17 godina, uz strogo poštovanje Konvencije UN o pravima deteta.
Prema njegovim rečima, cilj nije samo zaštita društva, već i „pomoć mladima da napuste put kriminala“. Vlada premijera Ulfa Kristerssona, koju čine liberalno-konzervativne stranke, već je ranije zadužila državnu upravu da pripremi kapacitete za mlade od 15 do 17 godina, a sada planira da ih proširi i na još mlađe uzraste.
U šest zatvora biće otvorena odeljenja za dečake, a u dva za devojčice, dok će mlađi i stariji maloletnici biti strogo odvojeni. U prvoj fazi biće obezbeđeno između 100 i 150 mesta, a sistem bi trebalo da zaživi 1. jula 2026. godine. Predlog zakona predviđa da deca od 13 i 14 godina mogu biti krivično odgovorna za „naročito teška krivična dela“, što predstavlja jednu od najradikalnijih reformi švedskog pravosudnog sistema u poslednjih nekoliko decenija.
Švedska se već godinama suočava sa nasiljem bandi koje koriste decu za izvršenje ubistava i trgovinu drogom, svesne da ih zakon ne može kazniti kao odrasle. Policija i javnost sve češće traže oštrije mere, dok protivnici reforme upozoravaju da država rizikuje da „institucionalizuje detinjstvo“ i da zatvor nikada ne može biti pravo rešenje za decu koja su već žrtve kriminalnog okruženja.
Slične debate vode se i u Austriji, gde deo javnosti predlaže smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina za teške nasilne prestupnike i ponavljače. Obe zemlje time otvaraju šire pitanje: kako društvo da odgovori na sve brutalniji kriminal – bez odricanja od svojih moralnih i humanističkih vrednosti?
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ideja da se deca od 13 godina zatvaraju u ime „resocijalizacije“ izaziva nelagodnu dilemu između bezbednosti i humanosti. Kriminalne bande jesu realna pretnja, ali društvo koje počne da zatvara sopstvenu decu umesto da razume njihove uzroke, rizikuje da izgubi sopstvenu moralnu vertikalu.
Srbija je već iskusila duboku podelu nakon tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“, gde je masovni ubica bio trinaestogodišnji dečak –i to pitanje, između kazne i razumevanja, i dalje visi nad društvom. Taj slučaj je otvorio bolno poglavlje o odgovornosti, granicama detinjstva i stanju duha u vremenu kada se nasilje rađa iz nemoći, otuđenosti i psihičkih poremećaja.
Jer nisu svi počinioci dela monstrumi po prirodi – mnogi su deca koja su psihički obolela, zapuštena ili odgajana u svetu bez autoriteta, topline i smisla. Ako zatvor postane prvo rešenje za njihove slabosti, a ne poslednje utočište nakon pomoći i lečenja, društvo neće izlečiti nasilje, već će ga samo preseliti iza rešetaka.
Piše: Nina Stojanović
