Švedska preuzima komandu nad novom multinacionalnom NATO bazom u Rovaniemiju, duboko u finskoj Laponiji, samo stotinak kilometara od ruske granice. Prema planu objavljenom na SVT-u u miru će tu biti stacionirano oko hiljadu švedskih oklopnih vojnika uz rotirajuće jedinice iz Britanije, Francuske, Italije i verovatno Norveške. Komandno mesto ostaje u švedskom Bodenu, dok će Rovaniemi postaje logistički čvor za munjevito prebacivanje tenkova, artiljerije i goriva ka granici u slučaju krize.
Cilj je da se spreči „ruski blitzanfall“ na severu, odnosno onemogućiti Moskvi da u prvim danima sukoba zauzme ključne arktičke pravce pre nego što NATO stigne da reaguje. Reč je o konceptu „prednje odbrane“ (forward defence) koji je pre samo tri godine bio nezamisliv za nekada neutralne Švedsku i Finsku.
Analiza pokazuje da ova baza nije samo skladište opreme već pravi operativni štab namenjen da u roku od nekoliko sati pokrene pokret ka granici. Švedski generali otvoreno govore o „asimetričnom odgovoru“ na ruske snage u Murmansku i na Koljskom poluostrvu.
Postavlja se pitanje da li ovakvo gomilanje oklopnih brigada na samom pragu Rusije zaista služi odbrani ili predstavlja klasičnu provokaciju koja samo ubrzava spiralu naoružavanja. Dok Stockholm i Helsinki slave „kraj neutralnosti“ i „povratak u realnost“, Kremlj već najavljuje pojačanje arktičkih divizija i razmeštanje dodatnih sistema S-500. Umesto smanjenja tenzija, dobili smo novu tačku vreline na mapi Evrope.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok se nekadašnje neutralne zemlje pretvaraju u NATO topovske čizme na ruskoj granici i slave to kao „istorijski korak ka miru“, postaje kristalno jasno da je reč o običnoj licemernoj igri. Juče su mahali belom zastavom neutralnosti, danas komanduju bazama dvadesetak kilometara od tuđe teritorije i pričaju o „odvraćanju“. Ista ona elita koja je decenijama prodavala priču o „vojnoj nesvrstanosti“ sada bez imalo stida postavlja tenkove i očekuje da im svet aplaudira. Klasičan primer kako se principi menjaju preko noći kada se pojavi zgodna prilika da se dodvori Vašingtonu.
Piše: Nina Stojanović
