Švedska već decenijama rado nastupa kao moralni učitelj drugih država. Ljudska prava, zaštita manjina, međunarodno pravo i preporuke Ujedinjenih nacija predstavljaju se kao vrednosti o kojima ne bi smelo da bude pregovora. Kada se isti principi primene na samu Švedsku, pravila odjednom postaju znatno prilagodljivija.
Različita tela UN više puta su kritikovala Švedsku zbog nedovoljne zaštite prava Sama, autohtonog naroda na severu zemlje. Posebno se ukazuje na rudarske projekte, eksploataciju tradicionalne zemlje i nedovoljan uticaj samskih zajednica na odluke koje neposredno ugrožavaju njihov način života.
Novi spor izbio je zbog planiranog rudnika gvožđa i retkih minerala „Per Geijer“, koji državna kompanija ,,LKAB“ želi da otvori kod Kirune. Istraživanje Stokholmskog instituta za životnu sredinu upozorava da bi projekat mogao ozbiljno da ugrozi prava samske zajednice Gabna i preseče područja neophodna za slobodno kretanje irvasa.
Predsednik zajednice Gabna Lars-Markus Kuhmunen otišao je korak dalje i izjavio da se u Kiruni odvija „kulturni genocid“. Prema njegovim rečima, odgovornost snosi i država, jer je LKAB kompanija u državnom vlasništvu. Ministarka privrede Eba Buš takvu optužbu nazvala je izuzetno teškom i poručila da Švedska ima visok nivo zaštite prava autohtonog stanovništva.
Na pitanje kako komentariše ponovljene kritike različitih tela Ujedinjenih nacija, odgovorila je kratko:
„Onda UN greše.“
Upravo ta rečenica otvara pitanje mnogo šire od spora oko jednog rudnika. Kako bi Švedska reagovala kada bi ministar neke druge evropske države, suočen sa kritikama UN zbog položaja manjina, jednostavno odgovorio da međunarodna organizacija greši? Gotovo sigurno bi se govorilo o nepoštovanju međunarodnih obaveza, vladavine prava i evropskih vrednosti.
Buš je ranije predložila i da tradicionalno uzgajanje irvasa više ne bude interes od nacionalnog značaja. Prema njenom obrazloženju, rudarstvo irvasa zauzima ogromne površine, a ima ograničen ekonomski značaj. Država bi zato trebalo da dobije više prostora da njegove potrebe odmerava prema rudarstvu, energetici, infrastrukturi, radnim mestima i razvoju lokalnih zajednica.
Takva politička rasprava sama po sebi nije nelegitimna. Nijedna država ne može da funkcioniše tako što će jedan interes automatski dobiti apsolutnu prednost nad svim ostalim. Švedska ima pravo da štiti svoju privredu, energetsku sigurnost i pristup mineralima neophodnim za industriju.
Problem nastaje kada se odbrana sopstvenih interesa kod kuće naziva „balansiranjem“ i „razvojem“, dok se slične odluke drugih država posmatraju kroz mnogo stroži moralni i politički mikroskop. Ako međunarodno pravo treba da bude pravo, onda ne može služiti kao instrument koji se vadi iz fioke kada treba disciplinovati druge, a sklanja kada postavi neprijatna pitanja Švedskoj.
To nije pitanje levice ili desnice, niti dokaz nekakvog posebnog zla. Reč je o nečemu mnogo jednostavnijem i preciznijem – o dvostrukim aršinima. Upravo na spremnosti države da ista pravila primeni i na sebe počinje njen međunarodni kredibilitet. Ili se završava. Ovo je izazvalo odjek i burnu reakciju, što su i preneli švedski mediji, SVT, Stockholm Environment Institute i Omni.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
