Mlada žena koja je izazvala veliku policijsku akciju u Malmeu lažnom prijavom da je napadnuta i silovana sada tvrdi da je na njeno ponašanje uticao ChatGPT.
Pred sudom je priznala delo, ali je rekla da je komunikacija sa veštačkom inteligencijom pojačavala njene opsesivne misli i da je imala osećaj da je program „tera“ da određene stvari zaista uradi, prenosi švedski servis „Omni“.
Slučaj je počeo uveče 24. oktobra 2025. godine, kada je tada osamnaestogodišnja devojka pozvala broj za hitne slučajeve i prijavila da je neko prati kroz Pildamsparken, poznati park u Malmeu.
Po dolasku policije, događaj je počeo da se istražuje kao sumnja na teško silovanje. Devojka je odvezena u bolnicu, dok su policajci, tehničari i službeni psi pretraživali park. Od građana je zatraženo da dostave snimke i informacije o navodnom napadaču, izvestio je „Sveriges radio“.
Međutim, potraga nije donela nikakve rezultate jer napadača, kako je kasnije priznala sama devojka, nije ni bilo. Kada su istražitelji pregledali njen mobilni telefon, pronašli su razgovor sa ChatGPT-om u kojem se pojavljivao scenario sličan priči ispričanoj operateru hitne službe. Policija je u istragu i mere obezbeđenja do tada uložila 418 radnih sati.
Tužilaštvo je potom promenilo pravac istrage, pa je devojka od navodne žrtve postala osumnjičena za teško krivično delo lažnog uzbunjivanja.
Švedsko tužilaštvo je saopštilo da su pronađene informacije koje ukazuju na to da su navodi iz poziva hitnoj službi bili neistiniti. Tužilaštvo traži zatvorsku kaznu od tri do četiri meseca, dok odbrana zahteva da sud prilikom odlučivanja uzme u obzir njenu mladost i psihičko stanje.
„Kada pišem sa ChatGPT-om, on me tera da radim određene stvari“, izjavila je optužena pred sudom, prema izveštaju lista „Sidšvenskan“. Ona tvrdi da je duže vreme imala opsesivne misli da bi mogla postati žrtva krivičnog dela i da je o tim strahovima razgovarala sa sistemom veštačke inteligencije.
Ipak, njeno objašnjenje nije sudski utvrđena činjenica. Za sada nema dokaza da joj je ChatGPT naredio ili da ju je na bilo koji način primorao da podnese lažnu prijavu.
Utvrđeno je samo da je pre poziva policiji razgovarala sa sistemom o sličnom scenariju. Slučaj zato otvara pitanje kako sudovi treba da ocenjuju digitalne razgovore, ali ne menja najvažniju činjenicu: policija je stotine sati tragala za počiniocem zločina koji se nije dogodio.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
