Данас, више него икада, сваки Србин има дужност да у суботу буде у Лозници, где ћемо заједно обележити годишњицу „Олује“. Овај чин није само политички догађај, како неки злонамерно покушавају да представе, већ дубоко емотивно и национално сећање на страдање нашег народа. Док су Хрвати са нескривеном радошћу славили етничко чишћење Срба, ми смо годинама били присиљени да ћутимо, да прикривамо своје ране, и да се повлачимо у сенку.
Обележавање „Олује“ у Лозници, као и она ранијих година организована је начин да се коначно прекине овај круг ћутања и заборава. Док су хрватски крвници са геноцидним намерама радили на уништењу српског народа, наш народ је био приморан да крије своје ране, да ћути о Јасеновцу, да се повлачи у себе у страху од нових погрома или расељавања Срба са тих простора. Срби су ћутали, а тадашње послератне политичке елите наставиле да раде на том пројекту, а њихово дело, накратко прекинуто интезивно је настављено је након 2000. године и трајало је до промене режима и доласка Српске напредне странке на власт, народном вољом.
Сећање на Олују је сећање, на колоне Срба које су у једном дану изгубиле све – домове, земљу, породице. Док су се хрватске заставе вијориле славећи ову „победу“, српско срце је коначним ударацем испуштало последње звуке у Крајини. Шуме и ливаде, испуњене тугом, остале су без српског смеха и дечијег плача, остале су само јаме у којима су скончала јасеновачка чеда, српске кости никад прежаљене у дубини јама. Јасеновачка дечица која су пала као мала војска не би ли се затро траг онима који су пре њих ту живели.
Док су Срби ћутали и прикривали своје ране, хрватска страна није се заустављала у величању геноцидних намера. Годинама смо били присиљени да ћутимо, да заборављамо, да се повлачимо у сенку. Али то време је прошло. Данас, на иницијативу председника Вучића, поново се сећамо, поново оживљавамо болне успомене, али и наду да се наша историја неће поновити.
Сваки Србин мора да буде у Лозници, не само да би одали почаст жртвама „Олује“, већ и да би послали јасну поруку – да нећемо дозволити да се избрише наш траг, да се забораве наше жртве. Ово је време када морамо да будемо јединствени, да покажемо свету да српски народ не заборавља своју историју, своје мученике и своје хероје.
Обележавање „Олује“ у Лозници није само сећање, већ и обавеза према генерацијама које долазе. Зато сви морамо бити тамо, да се заветујемо да више никада нећемо дозволити да нас ућуткају, да нас натерају да заборавимо, и да ћемо увек, као један, стати у одбрану нашег народа и наше историје.
