Gotovo svaki peti nastavnik u kantonu Cirih razmišlja o napuštanju profesije zbog prevelikog obima posla i emocionalne iscrpljenosti. Novo istraživanje Udruženja nastavnika Ciriha pokazuje da prosvetni radnici u proseku rade znatno više nego što je predviđeno njihovim ugovorima, prenosi ,,ZLV“.
U anketi sprovedenoj u junu učestvovalo je skoro 600 nastavnika, sa prosečno 17 godina radnog iskustva. Rezultati pokazuju da oni u proseku rade 18 odsto više od ugovorenog radnog vremena gotovo jedan dodatni, neplaćeni radni dan svake nedelje. Na godišnjem nivou to odgovara približno osam nedelja neplaćenog prekovremenog rada.
Najveći teret nose razredne starešine, koje pored nastave pripremaju časove, razgovaraju sa roditeljima, vode dokumentaciju, prisustvuju sastancima i rešavaju sve složenije probleme učenika. Čak 88 odsto ispitanika smatra da zvanični obračun radnog vremena ozbiljno potcenjuje stvarni obim njihovih obaveza.
Posledice se već osećaju, 59 odsto nastavnika kaže da se na kraju radnog dana oseća emocionalno iscrpljeno. Iako 81 odsto i dalje smatra svoj posao smislenim, gotovo svaki peti razmišlja da zauvek napusti učionicu. Predsednica udruženja Lena Flajš upozorava da bi škole došle do granice izdržljivosti čak i ako bi samo polovina nezadovoljnih ostvarila svoju nameru.
Rezultati stižu uoči glasanja 27. septembra o takozvanom kompromisu za nastavno osoblje. Predlog predviđa bolje priznavanje rada izvan nastave i povećanje godišnjeg dodatka za razredne starešine sa 100 na 160 sati. Podržavaju ga Zeleni, socijaldemokrate i više centrističkih stranaka, dok se FDP i SVP protive, tvrdeći da su nastavničke plate već visoke.
Švajcarska može imati jednu od najskupljih obrazovnih struktura u Evropi, ali ni veliki budžeti ne vrede mnogo ako sistem počiva na neplaćenom radu i iscrpljivanju nastavnika. Kada ljudi koji nose školstvo počnu masovno da razmišljaju o odlasku, problem više nije njihova izdržljivost, već način na koji je čitav sistem organizovan.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
