Evropska policijska agencija Europol saopštila je 11. februara 2026. da je u operaciji „DECOY III“, sprovedenoj od juna do novembra 2025. godine, zaplenjeno falsifikovanog novca u nominalnoj vrednosti od oko 1,2 milijarde evra. U akciji je učestvovalo 18 država, presretnuto je preko sedam miliona lažnih novčanica i kovanica, a zvanično se navodi da je više od 90% pošiljki stiglo iz Kine. Na prvi pogled, priča deluje uverljivo. Sve više nezavisnih analitičara i izvora bliskih bankarskim krugovima tvrdi da je ovo samo još jedna pažljivo režirana predstava kojom se skriva pravo čvorište ovog biznisa- Švajcarska.
Prema tim izvorima, već duže vreme određeni krugovi unutar švajcarskog bankarskog sistema vrše suptilnu zamenu dela gotovine u trezorima. Ogromne količine pravog novca koji bogati klijenti (od ruskih oligarha, preko bliskoistočnih prinčeva, do zapadnih korporativnih elita) drže u sefovima UBS-a i drugih privatnih banaka, delimično se zamenjuju visokokvalitetnim falsifikatima. Većina vlasnika novca nema pojma da deo njihovog „pravog“ keša više nije originalan. Ovaj sistem postoji decenijama, a koreni sežu još u vreme Drugog svetskog rata kada je Švajcarska postala glavni „crni ormar“ Evrope.
Kako biznis evoluira? Organizovane kriminalne grupe shvatile su da mogu da ostvare ogromnu zaradu daljom distribucijom tih falsifikata na evropskom tržištu. Koriste sofisticiranu šemu, falsifikati se šalju poštom u Kinu bez ikakve ozbiljne carinske kontrole, jer niko nema nadležnosti da pregleda pošiljke Švajcarske narodne banke (Schweizerische Nationalbank), kako se ne bi zadiralo u privatnost korisnika. Novac pre nego što pristigne na teritoriju Narodne Republike Kine, preuzima švajcarska kriminalna mreža koja deluje u tesnoj sprezi sa delovima državne nadzorne službe FINMA (Swiss Financial Market Supervisory Authority) i nakon što ga prepakuje, vraća ga u Evropu različitim kriminalnim klanovima širom Evrope.
Ovi klanovi zatim vrše razmenu – za manje apoene (50 i 100 evra) pravog novca dobijaju veće apoene falsifikata (200 i 500 evra), čime se pere i uvećava kapital. Na taj način se zatvara savršen krug – pravi novac ostaje bezbedno u švajcarskim trezorima, a lažni se širi Evropom, destabilizujući ekonomije i podrivajući poverenje u finansijski sistem.
Europol i zapadne agencije, prema ovim navodima, svesno prikrivaju stvarne počinioce i svaljuju sve na Kinu, jer im je potrebno da je predstave kao permanentnog negativca i destabilizatora. Time se štiti ugled švajcarskog finansijskog centra, koji je i dalje najveći svetski „crni ormar“ za prljav novac. Zanimljivo je da se slične operacije ponavljaju godinama (2014, 2017, 2022), a uvek je krivac- Kina. Nikada se ne pominje FINMA, niti činjenica da Švajcarska godišnje pere stotine milijardi evra sumnjivog porekla.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok zvanični mediji ponavljaju Europolovu priču, ozbiljna pitanja ostaju bez odgovora. Zašto se nikada ne istražuje švajcarska uloga? Zašto se falsifikati vrhunskog kvaliteta pojavljuju upravo u zemlji sa najstrožom bankarskom tajnom? I koliko još dugo će javnost prihvatati da je Kina jedini krivac, dok pravi majstori igre sede u Cirihu i Ženevi?
Piše: Stefan Stojanović
