Na ceremoniji dodele diploma na prestižnom Univerzitetu Stanford, oko 200 studenata demonstrativno je ustalo i napustilo salu tokom govora izvršnog direktora Gugla Sandara Pičaija. Ova organizovana akcija, kako prenosi nemački portal ,,FOCUS Online“, predstavlja oštru kritiku uloge tehnološkog giganta u državnim projektima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji – od saradnje sa izraelskom vladom u okviru projekta Nimbus do ugovora sa američkim imigracionim agencijama. Istovremeno, protest odražava rastuće nezadovoljstvo dela studentske populacije političkim angažmanom velikih tehnoloških kompanija u osetljivim geopolitičkim pitanjima.
Prema izveštaju nemačkog medija, akciju su organizovali aktivisti pokreta „Students for Justice in Palestine“. Studenti su nosili transparente sa natpisima poput „ICE špijuni uz Google AI“, a demonstrativni izlazak iz sale usledio je upravo dok je 54-godišnji Pičai držao govor. Iako su mnogi očekivali da će se osvrnuti na kontroverze povezane sa primenom veštačke inteligencije, direktor Gugla tu temu uglavnom je izbegao. Umesto toga, kratko je prokomentarisao proteste:
„Ljudi su mislili da će mi to zaista teško pasti. Na kraju krajeva, to su poslednja dva slova mog prezimena.“
Kritike na račun Gugla nisu novost. Pičai se već duže vreme suočava sa optužbama zbog saradnje kompanije sa američkim državnim institucijama, uključujući imigracionu službu ICE, kao i zbog angažmana u projektima povezanim sa izraelsko-palestinskim sukobom.
Posebnu pažnju javnosti privukao je „Project Nimbus“, ugovor vredan oko 1,2 milijarde dolara koji su Google i Amazon 2021. godine sklopili sa izraelskom vladom. Zvanično, projekat obezbeđuje cloud usluge za škole, bolnice i saobraćajni sistem. Kritičari upozoravaju da tehnologije razvijene u okviru projekta, uključujući napredne sisteme veštačke inteligencije za obradu i analizu podataka, mogu imati i vojnu ili bezbednosnu primenu. Projekat je već izazvao više protesta među zaposlenima u Guglu, a nakon pojedinih akcija deo radnika ostao je bez posla.
Polemike se ne odnose samo na saradnju sa Izraelom. Početkom 2026. godine više od 800 zaposlenih u Guglu potpisalo je peticiju kojom su od kompanije zatražili da objavi detalje ili raskine ugovore sa imigracionom službom ICE, Carinskom i graničnom službom SAD (CBP) i Ministarstvom za unutrašnju bezbednost.
Slični incidenti beleženi su i na drugim univerzitetima. Bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit izviždan je na Univerzitetu Arizone tokom predavanja o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada, a slične reakcije dočekale su i druge poslovne lidere koji su javno branili ubrzani razvoj AI tehnologija.
Protest na Stanfordu pokazuje koliko je pitanje veštačke inteligencije postalo političko i društveno osetljivo. Velike tehnološke kompanije danas više nisu samo proizvođači softvera i digitalnih usluga, već akteri čije odluke mogu imati značajan uticaj na bezbednost, privatnost i međunarodne odnose.
Iako studenti imaju puno pravo da mirno izražavaju svoje stavove, događaj na Stanfordu otvara važno pitanje odgovornosti kompanija koje razvijaju napredne AI sisteme. Kako se tehnologija sve više koristi u državnim, bezbednosnim i vojnim projektima, raste i potreba za većom transparentnošću i javnom kontrolom. Upravo zbog toga rasprava o ulozi tehnoloških giganata u savremenom svetu verovatno će biti sve intenzivnija u godinama koje dolaze.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
