U 2025. godini Nemačka je doživela ekonomski potres koji se pamti, čak 17.604 firme otišle su u stečaj, više nego u najtežim danima globalne finansijske krize 2009. godine. Ovaj crni rekord nije samo statistika. To je alarmantan znak da se nekadašnja industrijska sila Evrope nalazi u dubokom strukturnom slomu koji nije slučajan, već je direktna posledica dugogodišnjih pogrešnih političkih odluka Berlina.
Srednji sloj privrede, koji je decenijama bio stub nemačke snage, sada se raspada pred očima javnosti. Mala i srednja preduzeća, poznata kao Mittelstand, propadaju u tihom, ali nezaustavljivom procesu koji traje već tri godine. Visoki troškovi energije, koje je vlada sama izazvala zatvaranjem nuklearnih elektrana i forsiranjem nestabilnih obnovljivih izvora, postali su nepodnošljivi teret. Kineska konkurencija, nove američke carine pod Trampovom administracijom, rast plata, inflacija i beskrajna birokratija samo su dolili ulje na vatru.
Automobilska industrija, nekada ponos nacije i simbol nemačke preciznosti, danas se guši u sopstvenim problemima. Kompanije sele proizvodnju u inostranstvo, fabrike se zatvaraju, a milioni radnih mesta stoje na ivici nestanka. Umesto da se suoči sa realnošću, aktuelna vlada nastavlja da sipa milijarde u klimatske fondove i privremene zakrpe, dok korporativni giganti tiho pakuju kofere. Stručnjaci više ne govore o prolaznoj slabosti – oni otvoreno upozoravaju na potpuni kolaps konkurentnosti, koji preti da Nemačku pretvori u ekonomskog bolesnika kontinenta.
Prognoze za 2026. godinu su još mračnije. Rani indikatori pokazuju da će broj stečajeva nastaviti da raste – stručnjaci procenjuju 15 do 20% više velikih firmi u propasti. Vrhunac pokušaja spasavanja kompanija pre stečaja očekuje se upravo ove godine, a srednji sloj privrede nastavlja da tone u fazi „strukturnog umora“. Nemačka više nije u običnom cikličnom padu, ona je u sporom, ali neprekidnom opadanju koje preti da promeni lice cele evropske ekonomije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada se ideologija stavi iznad razuma, a eksperimentisanje iznad opstanka, posledice su neminovne. Nemačka je postala živi dokaz da se država može uništiti sopstvenim rukama i to brže nego što iko misli.
Piše: Stefan Stojanović
