Pokrajinska vlada nedavno je donela odluku o osnivanju nove ustanove kulture – Srpskog centra za strip i animaciju, u cilju razvoja i podsticanja savremenog kulturnog i umetničkog stvaralaštva i kreativnih industrija u oblastima stripa i digitalne animacije. Na ovaj način strip, ili po mnogima deveta umetnost, vratiće se na velika vrata u Srbiju.
Mnogi sada vremešni, pre svega muškarci, sa setom se prisećaju sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada su kao dečaci i tinejdžeri sa nestrpljenjem čekali da dobiju džeparac i da otrče do najbližeg kioska, uživajući u najnovijim dogodovštinama strip-junaka Bleka Stene, Zagora, Komandanta Marka, Teksa Vilera, Taličnog Toma, Alana Forda, Modesti Blejz…
„Srpski centar za strip i animaciju će obuhvatiti širok spektar disciplina, kao što su dizajn, vizuelni razvoj, art-direkcija, animatika, koncept-art, gejm-art i druge oblike savremenih kreativnih industrija. One predstavljaju značajan kulturni, obrazovni i ekonomski potencijal, koji će ova ustanova podsticati, usmeravati i razvijati kroz inovativne programe i projekte“, navode iz Pokrajinske vlade.
Dodaju da su među ključnim razlozima za osnivanje i unapređenje profesionalnih standarda i znanja u oblastima stripa i animacije, kao i promocija inovativnosti i kreativnosti u njima.
„Centar će organizovati raznovrsne edukativne programe i radionice namenjene mladima od 15 do 25 godina, koje će voditi stručnjaci iz zemlje i inostranstva. U okviru međunarodne saradnje, aktivno će sarađivati sa zemljama svetskim liderima u ovoj oblasti, kao što su Francuska, Japan, Južna Koreja, Belgija i druge“, istaknuto je u Pokrajinskoj vladi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Inače, neki od najpopularnijih stripova svojevremeno su nastali baš u Novom Sadu. Bane Kerac, jedan od najznačajnijih predstavnika „drugog zlatnog perioda“ jugoslovenskog stripa, autor je veoma popularnih domaćih stripova, kao što su Ket Klou (Cat Claw), Kobra, poručnik Tara, Billy the Pljuc, Balkan ekspres i mnogi drugi. Radio je i na licenciranim izdanjima, među kojima su najpoznatiji Fantom, Tarzan i Veliki Blek.
Ovde je nastao i najpopularniji roto-roman tog vremena „Lun, kralj ponoći“, koji je potpisivan pod imenom Frederik Ešton, pa su mnogi bili ubeđeni da je autor neko iz inostranstva.
Pravi pisac ovih romana bio je Mitar Milošević, urednik u „Dnevniku“. Roto-romani o Lunu prodati su u više od deset miliona primeraka, pa je po tom parametru on naš najtiražniji pisac svih vremena.
Piše: Siniša Kostić
