Управо је званично потврђено да је јуче, током бомбардовања Бејрута, Израел елиминисао врховног вођу Хезболаха – Хасана Насралаха. Претходно је елиминисао цјелокупно руководство овог исламског покрета, што путем експлозија пејџера и сличних електронских уређаја, што планским ракетним нападима и бомбардовањем. Прије тога Израел је готово у потпуности уништио руководство палестинског Хамаса.
Демонстрација војне моћи јеврејске државе и њене тајне службе је фасцинантна. Код њих нема тактизирања нити постављања „црвених линија“: у етничком чишћењу палестинског народа и елиминацији руководстава непријатељских организација и држава показују ђаволску ефикасност и прецизност. О безобзирности, дрскости и суровости Израела да не говоримо.
Многи се питају: како је могуће да Иран још увијек не реагује на одлучнији начин? Одговор је: Иран се боји, јер зна да у случају било којег масовнијег ракетног или другог напада на јеврејску државу, Израел може одговорити својим нуклеарним потенцијалом. Да ли неко заиста мисли да ће се израелско руководство либити од коришћења атомске бомбе? Не, у првој критичној ситуацији ће користити ту опцију, и то жестоко.
Поставља се питање: шта уопште може свијет да учини како би обуздао овакво иживљавање Израела над муслиманским становништвом? Чини се – ништа, док год Америка јеврејској држави пружа безусловну помоћ. Опет, и поред страха од нуклеарног одговора, Иран је у толикој мјери понижен у потоњим дешавањима да је одсуство његове жестоке реакције мало вјероватно.
