Stogodišnjica rođenja čuvenog tamburaša Janike Balaža, simbola Novog Sada i tamburaštva, bila je povod da Muzej grada Novog Sada priredi izložbu „Jovan Janika Balaž: bio i ostao“, koja će biti otvorena u Zbirci strane umetnosti, u Dunavskoj ulici 29.
Izložba sadrži Janikine lične predmete koji se čuvaju u Muzeju grada Novog Sada, ali i predmete pozajmljene od njegovih potomaka, prijatelja i poznanika. Jedan deo izložbe posvećen je čuvarima sećanja na Janiku, pre svega Udruženju „Tamburica Janike Balaža“, koje je, pored očuvanja uspomene na proslavljenog tamburaša, dugi niz godina održavalo muzički festival tamburaških orkestara „Bisernica Janike Balaža“.
Autorka izložbe je muzejska savetnica Dušanka Marković, koja je povodom dve decenije od Janikine smrti, 2008. godine, u Studiju M priredila postavku kao omaž tamburaškom virtuozu. Marković je rekla da će publika na otvaranju izložbe moći da vidi i dve tambure na kojima je Janika svirao i koje su mu u određenom periodu pripadale. Jednu je Zvonko Bogdan poklonio „Tamburica festu“, ali je u suštini reč o instrumentu koji je Janika svojevremeno darovao našem proslavljenom pevaču.
„Druga tamburica dolazi sa Pljevalja“, kaže Dušanka Marković. „Doneće je na izložbu članovi tamošnjeg tamburaškog orkestra, gde je nekako završila. U pitanju je jedan od instrumenata koje je Janika za sebe, ali i za druge članove orkestra, naručivao od majstora iz Hrvatske.“
Janika je rođen u Lukinom Selu, kod Zrenjanina, 23. decembra 1925. godine, ali je najveći deo života i rada proveo u Novom Sadu, gde je i preminuo 10. novembra 1988. godine. Od predaka je nasledio ljubav prema muzici: deda mu je bio cimbalist, otac tamburaš, a deda po majci svirao je kontrabas. Janika se opredelio za prim-tamburu (bisernicu), koju je, svojim duhom, znanjem i stilom, uzdigao na pijedestal umetnosti.
Nastupao je u dva profesionalna tamburaška orkestra: u Radio Titogradu od 1948. do 1951. godine, i u Radio Novom Sadu, gde dolazi 1951. i ostaje do penzionisanja 1987. godine.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dušanka Marković iznosi manje poznat podatak, a to je da je njegov angažman u Titogradu bio svojevrsna kazna.
„Dosta tamburaša iz Vojvodine i Beograda je za vreme Drugog svetskog rata nastupalo, što im je po njegovom završetku uzimano za zlo i tretirano kao služenje okupatorima. Kazna je bila da ih pošalju u drugo mesto. Titograd je tada tek bio proglašen glavnim gradom Crne Gore. U Radio Titogradu su osnovana četiri orkestra, a on je svirao u dva. Mnogi ne znaju da je on svirao i violinu i tamburu do odlaska u Titograd. Ja imam utisak da mu je violina bila draža od tambure. To je verovatno uticalo na formiranje njegovog specifičnog stila. Zvonko Bogdan je voleo da istakne da je tamburu svirao kao i violinu. Međutim, violinu je prestao da svira po povratku u Novi Sad 1951. Tada su se on i ostali tamburaši prijavili na konkurs za prijem u orkestar, koji je u međuvremenu formiran u Radio Novom Sadu, i tako otpočeli drugi čin u svojoj muzičkoj karijeri.“
Piše: Siniša Kostić
