Proteini su poslednjih godina postali gotovo sinonim za zdravu ishranu. Nalaze se u napicima, pločicama, pudinzima i brojnim drugim proizvodima, dok se veći unos često predstavlja kao poželjan čak i ljudima koji se ne bave intenzivno sportom. Međutim, sve više istraživanja otvara pitanje da li je organizmu za dobro zdravlje zaista potrebno što više proteina.
Analiza više od 350 naučnih radova, koju je predvodio Dudley Lamming sa Univerziteta Wisconsin–Madison, donela je zanimljive podatke o uticaju količine proteina u ishrani na organizam. Istraživanja na životinjama pokazala su da je manji unos proteina u pojedinim slučajevima bio povezan sa dužim životnim vekom, dok su studije na ljudima ukazale na moguće povoljne promene telesne težine, nivoa šećera u krvi i osetljivosti na insulin. Ipak, još nema dovoljno dokaza da manji unos proteina može da produži život kod ljudi.
Jedno od mogućih objašnjenja ovakvih rezultata povezano je i sa načinom na koji organizam reaguje na manji unos pojedinih hranljivih materija. U takvim uslovima menjaju se metabolički procesi i telo počinje više da koristi sopstvene zalihe i aktivira mehanizme kojima ćelije razgrađuju i ponovo koriste svoje oštećene ili nepotrebne delove. Ovi prirodni procesi ćelijske obnove već dugo se istražuju zbog moguće uloge u zdravom starenju i dugovečnosti.
Proteini pritom ostaju neophodan deo ishrane, naročito zbog očuvanja i izgradnje mišića. Potrebna količina nije ista za svakoga, pa fizički aktivne osobe, sportisti i stariji ljudi mogu zahtevati veći unos od ostatka populacije.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
