Hronični nedostatak sna ne donosi samo umor i pad koncentracije, već može da promeni način na koji mozak održava i „čisti“ svoje tkivo. Naučna istraživanja pokazuju da produžena budnost utiče na ćelije uključene u uklanjanje otpadnih materija i održavanje neuronskih veza, dok nedovoljno odmora istovremeno stvara dodatno metaboličko opterećenje za mozak.
Posebnu pažnju privlače mikroglija ćelije, koje imaju važnu ulogu u odbrani i održavanju nervnog sistema. One uklanjaju oštećeni materijal i učestvuju u oblikovanju veza između neurona, ali njihova aktivnost može da se promeni kada san dugo izostaje. Istraživanje objavljeno 2013. godine u časopisu „Science“ pokazalo je da san podstiče uklanjanje metaboličkih otpadnih materija iz mozga, što ukazuje koliko je period odmora važan za njegovo normalno funkcionisanje.
Dugotrajan manjak sna povezuje se sa problemima sa pamćenjem i drugim kognitivnim funkcijama, promenama imunskog odgovora u mozgu i neuroinflamacijom. Naučnici proučavaju i njegovu povezanost sa neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove, mada to ne znači da će osoba koja nedovoljno spava zbog toga nužno razviti takvo oboljenje. Na funkcionisanje mozga i pojavu ovih bolesti utiče mnogo različitih okolnosti.
Značaj sna za mozak opisali su i Robert Havekes i Ted Abel u radu objavljenom 2015. godine u časopisu „Neuropharmacology“, u kojem su razmatrani molekularni i genetski mehanizmi sna i njegovog nedostatka. Nalazi dostupnih istraživanja zato ukazuju da redovan i kvalitetan san nije važan samo za osećaj odmorenosti, već i za procese koji omogućavaju mozgu da pravilno funkcioniše i održava svoje ćelije i neuronske veze.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
