Izjava specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena da je Ohridski sporazum iz 2023. godine pravno obavezujući prema međunarodnom pravu, iako nije potpisan, otvorila je novo pitanje o pravnoj prirodi dokumenta kojim Brisel već duže od tri godine uslovljava obe strane.
Sorensen je u pisanom intervjuu za „Kosova pres” od 14. avgusta rekao da saglasnost jedne strane da bude vezana sporazumom ne mora obavezno da bude potvrđena potpisom, već može biti izražena i na drugi način. Prema njegovim rečima, Beograd i Priština saglasili su se sa tekstom i nisu prigovorili načinu na koji je EU evidentirala njihovu saglasnost.
Institut „Srpski Most” zato je od Evropske službe za spoljne poslove i Sorensenove kancelarije zatražio objavljivanje celokupnog pravnog osnova za ovu tvrdnju. Kako je saopštio osnivač i direktor Instituta Aleksandar Spasić, zahtev obuhvata pravna mišljenja EU, dokaz o tome kada je i na koji način svaka strana pristala da bude obavezana, dokument kojim je ta saglasnost zabeležena, kao i podatke o stupanju sporazuma na snagu i njegovoj eventualnoj registraciji pri Ujedinjenim nacijama.
Od Brisela se traži i objašnjenje odnosa Ohridskog sporazuma prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i članu 103 Povelje UN, kojim je utvrđeno da obaveze iz Povelje imaju prvenstvo u slučaju sukoba sa obavezama iz drugih međunarodnih sporazuma. Institut zahteva i pravila na osnovu kojih EU utvrđuje povredu sporazuma, konkretne posledice njegovog neispunjavanja i dokaz da se isti standardi primenjuju prema Beogradu i Prištini.
Bečka konvencija o ugovornom pravu zaista predviđa da države saglasnost mogu izraziti potpisom, ratifikacijom, prihvatanjem, odobrenjem, pristupanjem ili na drugi dogovoreni način. Međutim, upravo formulacija „ako je tako dogovoreno” stavlja u središte pitanje koje sada postavlja „Srpski Most” – gde je dokumentovan dogovor da usmeno prihvatanje ili ponašanje učesnika u Ohridu proizvodi međunarodnopravno dejstvo. Tekst Bečke konvencije dostupan je na sajtu Ujedinjenih nacija.
EU je posle sastanka održanog 18. marta 2023. saopštila da su se strane saglasile sa Aneksom za sprovođenje i da će obaveze postati sastavni i obavezujući deo njihovih evropskih puteva. U tom saopštenju, međutim, nije objavljen poseban pravni akt kojim je zabeležena saglasnost Srbije da sporazum bude međunarodnopravno obavezujući. Tadašnje saopštenje EEAS-a govori o dogovoru i evropskim obavezama, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata isticao da dokument nije potpisao.
Zahtev je podnet na osnovu Uredbe EU 1049/2001 o javnom pristupu dokumentima. Evropska institucija po pravilu ima 15 radnih dana od registracije zahteva da odobri pristup ili obrazloži potpuno ili delimično odbijanje. Rok u izuzetnim slučajevima može biti produžen za još 15 radnih dana, uz prethodno obaveštenje i obrazloženje. Uredba je objavljena u službenoj bazi EUR-Lex.
Odgovor Brisela zato neće imati samo politički značaj. Ukoliko EU tvrdi da Ohridski sporazum proizvodi dejstvo međunarodnog ugovora, javnost ima pravo da vidi čitav pravni lanac – od izražavanja saglasnosti i datuma stupanja na snagu do odnosa prema Rezoluciji 1244 i posledica navodnog kršenja. Ako takvi dokumenti ne budu objavljeni, ili odgovor ostane na nivou političkih formulacija, biće dodatno otvoreno pitanje na osnovu čega se od Srbije zahteva sprovođenje obaveza iz dokumenta koji njen predstavnik nije potpisao.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
