Uklanjanje nemačkih ratnih brodova koji osam decenija leže na dnu Dunava kod Prahova trebalo bi da ukloni jedno od najopasnijih uskih grla na međunarodnom plovnom putu kroz Srbiju. Olupine, od kojih pojedine još kriju mine, granate i eksploziv, suzile su plovni koridor sa propisanih 180 na svega oko 100 metara, pa prolazak velikih brodova pri niskom vodostaju predstavlja ozbiljan rizik.
„Gvozdeno groblje“ nastalo je u septembru 1944. godine, tokom povlačenja nemačke Crnomorske flote pred Crvenom armijom. Konvoj sa ratnim i transportnim brodovima, tegljačima, baržama i pontonima pokušao je da se iz Crnog mora probije uz Dunav, ali je kod Đerdapa ostao bez mogućnosti za nastavak puta. Po naređenju nemačke komande, posade su od 6. septembra počele da onesposobljavaju i potapaju plovila kako ona ne bi pala u sovjetske ruke, ali i da bi njihovim trupovima bio zaprečen rečni pravac. Procenjuje se da je na širem potezu potopljeno između 160 i 220 plovila, dok je najveća koncentracija olupina ostala na pet kilometara Dunava kod Prahova.
Posleratno vađenje započeli su jugoslovenski i sovjetski stručnjaci, ali je saradnja prekinuta posle Rezolucije Informbiroa 1948. godine. Deo brodova je kasnije uklonjen, dok su mnogi ostali zatrpani muljem i peskom. Posao je bio skup i izuzetno opasan jer nije bilo pouzdanih podataka o količini municije u njihovoj unutrašnjosti. Tragovi rata zato su ostali u koritu reke, povremeno izranjajući tokom sušnih godina i podsećajući da posledice nemačkog povlačenja nisu završene 1944. godine.
Projekat Srbije obuhvata uklanjanje 21 broda koji neposredno ugrožava bezbednost plovidbe. Pre podizanja svake olupine ronioci i stručnjaci Centra za razminiranje ispituju njenu unutrašnjost i okolno rečno dno, pronalaze eksplozivne ostatke i procenjuju da li municija može bezbedno da bude izvađena ili mora da bude uništena na mestu. Projekat je vredan približno 30 miliona evra, uz podršku Evropske unije i Evropske investicione banke. Euronews navodi da olupine Srbiji zbog zastoja u teretnom saobraćaju nanose gubitke procenjene na oko pet miliona evra godišnje, dok je nemački „Velt“ objavio da je do aprila 2026. uklonjeno sedam od 21 označenog broda.
Raščišćavanje korita omogućiće vraćanje pune širine plovnog puta, sigurniji prolazak teretnih i putničkih brodova i pouzdaniji saobraćaj u vreme niskog vodostaja. To je posebno značajno jer je Dunav kroz Srbiju deo evropskog Rajna–Dunav koridora, kojim se povezuju zapadna i srednja Evropa sa Crnim morem. Uklanjanjem potopljene flote Srbija ne zatvara samo jedno poglavlje Drugog svetskog rata već istovremeno jača svoj položaj na najvažnijem evropskom rečnom pravcu, povećava kapacitet domaćih luka i otvara prostor za bezbedniji i jeftiniji transport robe.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
