Srbija i Republika Srpska danas će u Mrkonjić Gradu zajednički obeležiti Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“. Centralna ceremonija počeće u 20 časova, a najavljeno je prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, patrijarha srpskog Porfirija i najvišeg rukovodstva Republike Srpske. Obeležavanje će biti posvećeno žrtvama i stotinama hiljada Krajišnika koji su avgusta 1995. napustili vekovna ognjišta.
Milorad Dodik, predsednik Organizacionog odbora, pozvao je građane iz Srbije i Republike Srpske da prisustvuju skupu, poručivši da okupljanje znači čuvanje istine o pogromu i njeno prenošenje budućim generacijama. On je podsetio da su predsednik Vučić i rukovodstvo Srpske pre više od deset godina dogovorili zajedničko obeležavanje godišnjice „Oluje“, čime je prekinuta praksa da se o krajiškim žrtvama govori tiho i gotovo stidljivo. Program i početak ceremonije potvrdili su RTRS i Organizacioni odbor.
Mesto ovogodišnjeg okupljanja izabrano je zbog snažne istorijske simbolike. Mrkonjić Grad teško je stradao u jesen 1995. godine, kada su ga zauzele hrvatske snage, a posle rata na pravoslavnom groblju pronađena je masovna grobnica. Predsednik Vučić ranije je naglasio da će godišnjica biti obeležena upravo u gradu koji je pretrpeo pogrom i veliko razaranje. Mrkonjić Grad je, kako navodi RTS, izrastao iz porušenog krajiškog grada u simbol obnove, opstanka i srpskog pamćenja.
Hrvatska operacija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. napadom vojske i policije, uz učešće jedinica HVO-a, na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Prema ažuriranoj evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, u akciji i neposredno posle nje poginulo je ili nestalo 1.904 Srba, među kojima je oko dve trećine civila, dok je proterano više od 220.000 ljudi. Iza suvih brojki ostale su opustele kuće, ugašena sela, porušene svetinje i kolone porodica koje su spas potražile u Srbiji i Republici Srpskoj.
Republika Srpska proglasila je 4. avgust Danom žalosti, pa se zastave na institucijama spuštaju na pola koplja, dok su javni i medijski programi prilagođeni značaju godišnjice. Zajedničko obeležavanje Srbije i Srpske ima zato šire značenje od komemorativnog skupa: ono predstavlja državnu obavezu da imena žrtava ne budu potisnuta, da se nastavi potraga za nestalima i da se od Hrvatske zahteva odgovornost za zločine koji ni posle 31 godine nisu dobili potpun sudski epilog.
Dok se u Hrvatskoj „Oluja“ slavi kao državni praznik, Mrkonjić Grad danas će poslati sasvim drugačiju sliku – sliku jednog naroda okupljenog u žalosti, molitvi i odlučnosti da ne dozvoli brisanje sopstvenog stradanja. Srbija i Republika Srpska zajedničkim obeležavanjem potvrđuju da Krajina nije zaboravljena zemlja sa starih mapa, već trajni deo srpske istorije i kolektivnog pamćenja. Sećanje na prognane Krajišnike nije poziv na osvetu, već zahtev za istinu, pravdu i dostojanstvo žrtava.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
