Jedna od najdragocenijih hrišćanskih relikvija čuva se u hramu Uspenja Presvete Bogorodice kod Valjeva. Malo selo Petnica, nadomak Valjeva, čuva jednu od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, ruku Svetog apostola Luke.
Put ove relikvije do Srbije bio je dug i neizvestan. Iz Jerusalima je preneta u Carigrad, zatim u Grčku, a kroz burna vremena monasi su je bežeći od Osmanlija nosili sa sobom kako bi je sačuvali od uništenja i skrnavljenja.
Sveštenik Samouković 1820. godine doneo je ruku Svetog Luke u hram Uspenja Presvete Bogorodice u Petnicu gde se i danas čuva. Prisustvo ove svetinje donelo je jedno neobjašnjivo čudo. Iz zajedničkog groba iza oltara, gde su sahranjivani sveštenici, nikla je vinova loza. Neobičnost ove loze privlačila je pažnju botaničara i vernika jer ona svake godine daje grozdove sorte koje ne postoje nigde drugde u svetu.
Još veće čudo predstavlja njeno lišće. Na istoj lozi mogu se videti tri različita oblika lista, što priroda, prema pravilima vinogradarstva, gotovo nikada ne dopušta. Vernici veruju da je reč o znaku blagoslova Svetog Luke, jevanđeliste i iscelitelja, dok stručnjaci i danas ne mogu da objasne ovu pojavu.
Za Petnicu prisustvo ruke Svetog Luke znači mnogo više od istorijskog i verskog značaja, selo je postalo hodočasničko mesto koje svake godine okuplja hiljade vernika.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Priča o ruci Svetog Luke u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Petnici pokazuje da vera i tradicija u Srbiji i danas žive. Ova svetinja podseća koliko su duhovnost i istorija snažno povezani i koliko i dalje inspirišu ljude.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Srpska pravoslavna crkva, kroz vekove, pokazala se kao nepokolebljiv i dostojan čuvar svetih relikvija, čuvajući ne samo duhovno blago, već i identitet naroda u najtežim istorijskim trenucima.
Ruka Svetog apostola Luke, koja se danas čuva u Petnici, svedoči o dubokoj ukorenjenosti hrišćanske vere među Srbima. Prema predanju, Sveti Luka je naslikao prvu ikonu Presvete Bogorodice, upravo Bogorodice Trojeručice, koja se danas smatra zaštitnicom srpskog naroda i manastira Hilandara.
Piše: Ivana Jokić
