Kompozitor Jug Marković, rođen u Srbiji, a danas nastavnik na Visokoj školi za muziku u Štutgartu, pripada generaciji umetnika koji stvaraju u inostranstvu, ali ostaju duboko vezani za svoju zemlju. Njegov umetnički put, oblikovan na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu uz mentorstvo prof. Vlastimira Trajkovića, vodio ga je ka Parizu i Nemačkoj, ali kako sam kaže u intervjuu za Politiku– njegove veze sa Beogradom su „neprekinute“.
Ove jeseni će se domaćoj publici predstaviti na 34. Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, gde će 6. oktobra u Češkom domu biti izvedeno njegovo delo „Psalm“ u interpretaciji sopranistkinje Milene Damnjanović i ansambla 13 gudača. Delo je inspirisano poezijom poznate austrijske pesnikinje Ingeborg Bahman i istražuje teme gubitka, senke i krhkosti ljudskog postojanja, motive koje Marković prožima dubokim emocionalnim i intelektualnim slojevima.
Osim akustične muzike, posebno ga zanima elektronika ne kao trend, već kao novi prostor u kome može da proširi granice izraza. Kako kaže, u njegovoj muzici često prodire nostalgija – ali ne za ličnim, već za epohama koje nisu proživljene i za vremenima koja su možda i mitska. Ta osećajnost, često melanholična, ima duboke korene u tradiciji koju nosi iz Srbije.
Dobitnik je prestižnih svetskih nagrada, ali mu je najdraže priznanje „Stevan Mokranjac“, upravo zbog njegovog simboličkog značaja u srpskoj kulturi. „Žao mi je što danas nagrade često postaju nužan preduslov za vidljivost. Voleo bih da rad i talenat sami budu dovoljni, kao što su bili u vreme mojih profesora“, iskreno dodaje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Jug Marković je primer umetnika koji nosi svoju zemlju u glasu svakog instrumenta, u senci svake note. Njegov uspeh u svetu nije bekstvo, već dokaz da srpska muzika ima snagu da odjekuje daleko, a da istovremeno ostane verna korenu. Beograd mu je i dalje inspiracija, a Srbija dom koji ne napušta, već ga svojom tišinom, jezikom i sećanjem neprestano nadahnjuje.
Piše: Nina Stojanović
