Na početku 20. veka, najčešće korišćen signal za pomoć bio je CQD, koji je uveo britanski kapetan Ernest Šeklton. Pre radio-komunikacija, brodovi su često koristili sirene, signalne aparate ili ranije eksperimente sa SOS signalom za slanje upozorenja o opasnosti, koji je ubrzo postao međunarodno priznat standard.
Na današnji dan, 3. oktobra 1906. godine, na Međunarodnoj radiotelegrafskoj konferenciji u Berlinu, usvojen je SOS kao međunarodni signal za pomoć. Radi se o Morzeovom kodu, izabranom zbog jednostavnosti, lakoće prepoznavanja i brzine slanja, što ga je učinilo idealnim za hitne situacije. Kombinacija je bila lako prepoznatljiva, jednostavna za pamćenje i jasna u svim okolnostima, što je SOS učinilo univerzalnim znakom opasnosti.
Iako danas SOS često doživljavamo kao skracenicu, u originalu nije imalo posebno značenje, odabrano je isključivo zbog jednostavnosti, brzine slanja i jasnosti. U Morzeovoj azbuci SOS se sastoji od tri tačke, tri crte i tri tačke, što ga čini nepogrešivim signalom u hitnim situacijama. Pojavila su se i tumačenja kao „Save Our Ship“ ili „Save Our Souls“, ali to su naknadne interpretacije.
Prvi zabeleženi uspešan SOS signal korišćen je 10. juna 1909. godine, kada je putnički brod doživeo brodolom kod Azorskih ostrva. Signal je primljen od susednih brodova koji su odmah krenuli u spasilačku akciju i spasli sve putnike.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
U Srbiji su radio-operateri brzo usvojili SOS signal, učeći Morzeovu azbuku i spremni da pomognu u svakoj nevolji. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata SOS je spašavao živote, a i danas čuva bezbednost na rekama i u radio-klubovima širom zemlje, pokazujući hrabrost i posvećenost naših ljudi.
Piše: Stefan Bogdanovič
