U tišini Somborske županije, skriveno od užurbanog sveta, čuva se umetničko delo koje prevazilazi dimenzije platna – čitava epoha zarobljena u boji i pokretu.
U zgradi Gradske kuće u Somboru, u svečanoj sali koja odiše dostojanstvom prošlih vekova, nalazi se najveća slika u Srbiji, monumentalno platno „Bitka kod Sente“, delo velikog slikara Ferenca Ajzenhuta. Ova impresivna kompozicija nastala 1896. godine, prostire se na gotovo 7 sa 4 metra, i zauzima čitav zid kao da pokušava da ispriča priču veću od svojih granica.
Slika prikazuje sudbonosnu bitku iz 1697. godine, kada je vojska princa Eugena Savojskog porazila Turke kod Sente, događaj koji je promenio tok istorije na ovim prostorima. Ali ovo nije samo vojna scena. U svakoj boji, u svakom potezu četkice oseća se strast umetnika da prikaže ljudsku hrabrost, žrtvu i večnu borbu za slobodu.
Ajzenhut je poznat po svom raskošnom stilu i sposobnosti da likovima udahne život. Na njegovom platnu ne vidimo samo vojnike i konje – vidimo očaj, odlučnost i nadu, vidimo lica koja kao da nas posmatraju kroz vekove. Kada stojite pred slikom, imate utisak da čujete topot konja, zveket oružja i povike boraca, ali i šapat istorije koji nas opominje da se sloboda nikada ne podrazumeva.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
U „Bitki kod Sente“ nema samo borbe, ima tajne. Kao što Mona Liza ćuti, a sve govori pogledom, tako i Ajzenhutova slika šapuće o večitoj ljudskoj potrebi da pobedi vreme. Njeni konji, vojnici i senke nisu tek prizor istorije, već ogledalo trajanja.
Na platnu, svaka kap boje postaje sećanje, svaka senka dah prošlosti. U njemu se sudaraju trenutak i večnost, a granica između umetnosti i života nestaje pod potezima četkice koja je davno stala, ali još uvek govori.
Piše: Stefan Bogdanović
