Sokobanja je jedno od najpoznatijih banjskih mesta u Srbiji i sedište istoimene opštine u Zaječarskom okrugu. Smeštena između planina Ozren i Rtanj, vekovima privlači posetioce lekovitim termalnim izvorima, čistim vazduhom i izuzetnom prirodom. Prema popisu iz 2022. godine, u Sokobanji živi 7.188 stanovnika.
Prvi pisani pomen Sokobanje datira iz 1690. godine, dok su prvi detaljniji zapisi nastali 1737. godine, kada se navodi da su na njene lekovite izvore dolazili čak i putnici iz Male Azije. Organizovani banjski turizam započeo je 1837. godine, za vreme kneza Miloša Obrenovića, koji je prepoznao značaj ovog mesta za lečenje i odmor. U samom centru banje i danas se nalazi Milošev konak, jedan od simbola tog vremena. Novi zamah u razvoju Sokobanja je dobila 1932. godine, kada je potvrđena radioaktivnost pojedinih termalnih izvora, što je dodatno povećalo interesovanje gostiju.
Uz nastanak Sokobanje vezuje se i stara narodna legenda. Prema predanju, gospodar srednjovekovnog Sokograda pao je sa konja tokom snažne oluje i teško se povredio. Dok je bespomoćno ležao, pronašao je nepoznati izvor vode. Nakon što je popio vodu i okupao se u njoj, potpuno je ozdravio. Zadivljen čudesnim izlečenjem, naredio je da se nad izvorom podigne kuća, a glas o lekovitoj vodi ubrzo se proširio na sve strane. Od tada su mnogi bolesni dolazili u kotlinu između Ozrena i Rtnja tražeći spas i ozdravljenje.
Sokobanja je tokom istorije bila omiljeno utočište brojnih srpskih književnika, umetnika i intelektualaca. Ovde su boravili Isidora Sekulić, Branislav Nušić, Stevan Sremac, Meša Selimović, Dobrica Erić i mnogi drugi. Posebno mesto zauzima nobelovac Ivo Andrić, koji je tokom Drugog svetskog rata u Sokobanji pronašao mir i stvaralačku inspiraciju. U hotelu „Moravica“ danas postoji spomen-soba posvećena Andriću, u apartmanu u kojem je redovno odsedao.
Poznata je i Andrićeva misao o ovom mestu: „Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15–20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen.“ Ovim rečima najbolje je opisao ono što mnogi posetioci osećaju i danas, spoj lekovite prirode, planinskog vazduha i posebnog mira koji Sokobanju čini jednim od najlepših mesta za odmor u Srbiji.
Pored lekovitih izvora, Sokobanja je nekada bila poznata i po bogatstvu reke Moravice, iz koje su se lovili kvalitetni rečni rakovi. Oni su još pre Prvog svetskog rata stizali čak i na bečki dvor, a izvoz je obnovljen 1934. godine. Danas Sokobanja ostaje jedan od najznačajnijih turističkih centara Srbije, mesto u kojem se prepliću prirodne lepote, bogata istorija, narodne legende i kulturna baština.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
