Nemačka i dalje izdvaja najmanji deo državnog budžeta za obrazovanje među uporedivim evropskim zemljama. Najnovija analiza Kelnske Institucije za nemačku privredu pokazuje da je 2023. godine u škole, stručne centre, gimnazije i univerzitete otišlo 9,2 odsto ukupnih javnih rashoda. To je blagi rast u odnosu na 2001. godinu, ali i dalje premalo da bi zemlja sustigla evropske partnere.
Prema kriterijumima Instituta, poređenje obuhvata ekonomski i kulturno najbliže države Nemačke. To su zemlje Beneluksa, Austrija, Švajcarska, kao i nordijske države. U svim tim zemljama ulaganja su veća, a u pojedinim i drastično. Švajcarska u obrazovanje usmerava čak 16,91 odsto javnih sredstava. Beneluks se drži na nivou od 11 do 12 odsto, što pokazuje stabilnu i dugoročnu posvećenost razvoju znanja.
Autor studije Bjern Kauder ocenjuje da Nemačka gubi korak. Kaže da je obrazovanje najvažniji resurs koji zemlja poseduje i da kvalitetan školski sistem direktno utiče na privredni razvoj. Stručnjaci upozoravaju da se posledice nedovoljnog ulaganja vide već danas, kroz nedostatak kvalifikovane radne snage i sve slabije rezultate učenika u međunarodnim testiranjima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovi podaci još jednom skidaju fasadu sa slike „uređenog školskog sistema“ u Nemačkoj. Zemlja koja voli da se predstavlja kao motor Evrope, u obrazovanju se ponaša kao da je reč o trošku, a ne o investiciji. Kada Švajcarska izdvaja gotovo duplo više, a i Beneluks stabilno ulaže više od Nemačke, postaje jasno da se ovde ne radi o nemogućnosti, već o političkom prioritetu. Ako Berlin ni posle dve decenije upozorenja ne uspeva da se pomeri sa začelja, onda je to svesna odluka da se kratkoročna fiskalna „štednja“ stavi iznad budućnosti generacija koje bi trebalo da nose privredu. Cena takve politike neće se meriti samo u statistikama, već u izgubljenim talentima i slabljenju uloge Nemačke kao ozbiljnog znanjačkog centra Evrope.
Piše: Nina Stojanović
