Građani Hamburga su na referendumu 12. oktobra 2025. godine usvojili inicijativu „Hamburger Zukunftsentscheid“, koju je pokrenuo pokret „Fridays for Future“, obavezujući grad da postigne klimatsku neutralnost do 2040. godine – pet godina ranije nego što je do sada planirano. Sa 53,2% glasova „za“ i izlaznošću od 43,6%, odluka se u redovima zelenih aktivista slavi kao velika pobeda, ali je istovremeno otvorila i ozbiljne podele u gradu.
Prema preliminarnim rezultatima, oko 303.000 građana glasalo je za strože mere, a oko 267.000 bilo protiv. Geografska podela je jasna – bogatiji centralni okruzi, gde dominiraju glasači Zelenih i Levice, podržali su predlog, dok su periferija i radnički okruzi uglavnom glasali protiv. Takav raspored glasova oslikava sve izraženiji sukob između simboličkog ekološkog aktivizma i realnih briga velikog dela građana, pre svega oko troškova života.
Zeleni pobedu predstavljaju kao „signal daleko izvan granica grada“, uz poruku da ništa nije skuplje od nedovoljne zaštite klime. Međutim, kritičari – uključujući AfD i privredne komore – upozoravaju na ogromne troškove i posledice. Zamenu grejanja na gas i naftu, potpunu elektrifikaciju saobraćaja, nova ograničenja brzine i širenje administrativnih obaveza. Po njihovom tumačenju, sve to može da dovede do deindustrijalizacije i gubitka radnih mesta.
U istom glasačkom danu, drugi referendum – o pilot – projektu univerzalnog osnovnog dohotka – odbijen je sa 62,6% glasova protiv, što se tumači kao signal da većina građana ne želi nove eksperimente sa socijalnom državom u zeleno-levičarskom duhu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Uspeh referenduma u Hamburgu ponovo otvara pitanje cene ideološki vođenog aktivizma Zelenih, koji pod parolom „zaštite klime“ gura mere bez dovoljno jasnog odgovora ko će ih i kako platiti. Umesto praktičnih, izbalansiranih rešenja, građanima se nude simbolika i obaveze koje mogu da ugroze životni standard, stanovanje i privredu. Ova „zelena manija“ pokazuje koliko lako organizovana manjina može da nametne agendu koja, u praksi, često zanemaruje prioritete šire većine – pretvarajući grad u poligon za rizične eksperimente sa neizvesnim ishodom.
Piše: Nina Stojanović
