U svetu gde uvreda često postaje svakodnevica, bilo u virtuelnom ili stvarnom prostoru, pitanje kako reagovati kada smo nepravedno napadnuti muči mnoge. Kako sačuvati unutrašnji mir kada osećamo bol i nepravdu? Odgovor na ovo vekovno iskušenje pružio je blaženopočivši patrijarh Pavle, čovek čija je smirenost bila legendarna, nudeći lekciju koja je i danas svetionik za sve.
Beogradski prota Dragan Terzić jednom ga je upitao: „Vaša Svetosti, kako čovek da reaguje kad ga neko uvredi, a zna da nije kriv i da ne zaslužuje takvu uvredu?“ Patrijarh, poznat po svojim jezgrovitim i dubokim odgovorima, uz blaženi izraz lica, reče:
„Ako te neko uvredi, a ti đipiš (poskočiš) do plafona, daćeš do znanja da je on u svojoj nameri uspeo; postigao je ono što je hteo. Ukoliko, pak, ostaneš smiren, daćeš do znanja da on u svojoj nameri nije uspeo; on će biti poražen pred takvom svojom namerom. I još nešto: imaj u vidu da je smirenje temelj svih vrlina – samo ako si smiren, moći ćeš da napreduješ u drugim vrlinama.“
U ovim rečima leži duboka istina. Kada na uvredu odgovorimo burno, emotivno, mi zapravo dajemo moć onome ko nas je uvredio. Hranimo njegovu nameru da nas povredi, potvrđujući uspeh napada. Takva reakcija nas uvlači u vrtlog negativnih emocija, otimajući nam unutrašnji mir. Smirenje, nasuprot tome, nije slabost, već čin unutrašnje snage. To je svest o sopstvenoj vrednosti koja ne zavisi od tuđih reči. Ono razoružava napadača, jer njegov pokušaj da izazove reakciju ostaje bez odjeka.
Drugi deo pouke naglašava da je smirenje temelj svih vrlina. Bez njega, čak i ako se trudimo biti hrabri ili milosrdni, naše vrline su krhke, lako se ruše pod udarom gordosti. Tek kada iskreno sagledamo sebe i svoje mesto, bez uzdizanja, stvaramo plodno tlo za duhovni napredak.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Uvrede će uvek postojati, ali naša reakcija je uvek naš izbor. Pouka patrijarha Pavla podseća nas da je smirenje najmoćnija odbrana, i od tuđih napada i od unutrašnjeg nemira. Ono nam omogućava da sačuvamo dostojanstvo, prepoznamo prave vrednosti i koračamo putem istinskog duhovnog rasta.
PIŠE: Petar Nikolajev
