U Nemačkoj, zemlji koja se neprestano poziva na vladavinu prava, sud je morao da podseti državu na osnovno pravilo, zaposlenog ne možete otpustiti zato što odbija da se povinuje džender ideologiji. Savezna institucija je otpustila hemičarku jer nije želela da koristi politički propisan jezik, ali je sud presudio da je otkaz bio nezakonit. Tako je pravosuđe, makar privremeno, zakočilo administrativnu mašinu koja ideologiju stavlja ispred zakona.
Zaposlena u saveznom zavodu za pomorstvo i hidrografiju nije kažnjena zbog nemara ili lošeg rada, već zbog načina izražavanja. Umesto profesionalne rasprave, dobila je disciplinsku meru. Umesto argumenata, etiketu. Međutim, pokrajinski radni sud u Hamburgu presudio je da država nema pravo da ideološko uputstvo automatski pretvori u osnov za otkaz.
Sud nije zabranio institucijama da promovišu takozvani „inkluzivni govor“, ali je jasno poručio da ni ideologija ne može da preskoči zakonsku proceduru. Drugim rečima, čak i u sistemu u kome se zvezdice i simboli nasilno ubacuju u svaku rečenicu, zakon i dalje zahteva jasno ovlašćenje, odgovornost i razumno obrazloženje.
Ovaj slučaj ogoljava širi problem savremene nemačke države, opsesiju za kontrolom jezika dok se stvarni problemi guraju pod tepih. Dok građani trpe inflaciju, nesigurnost i pad životnog standarda, birokratija vodi rat protiv „pogrešnih reči“. Jezik postaje bojno polje, a poslušnost novi kriterijum lojalnosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ironija je potpuna. Sistem koji se predstavlja kao branilac slobode govora pokušao je da kazni ženu upravo zbog govora. Sud je povukao ručnu kočnicu, ali ostaje pitanje koliko dugo će zakon moći da odoleva ideološkoj bujici koja ne priznaje granice.
Piše: Stefan Stojanović
