Nemačka bi se u slučaju ozbiljnog prekida kineskih isporuka suočila sa opasnim poremećajem u snabdevanju lekovima. Udeo Kine u nemačkom direktnom uvozu antibiotika, meren prema težini, porastao je sa 65,3 odsto 2023. na čak 72,9 odsto 2025. godine. Berlin je godinama govorio o smanjivanju strateške zavisnosti, dok brojke pokazuju da je najveća evropska ekonomija u jednoj od najosetljivijih oblasti postala još ranjivija.
Razmere problema još su veće kada se posmatraju aktivni sastojci i predproizvodi. Prema podacima udruženja Pro Generika, u Kini se proizvodi do 76 odsto aktivnih supstanci za antibiotike. Studija Instituta nemačke privrede obuhvatila je 56 sastojaka važnih za zdravstveno snabdevanje i utvrdila da kod 20 postoji visok rizik – prekid kineske proizvodnje mogao bi da ukloni najmanje trećinu raspoloživih kapaciteta. Među posebno izloženim lekovima nalaze se antibiotici, sredstva protiv dijabetesa i lekovi protiv bolova.
Kod predproizvoda potrebnih za antibiotik cefpodoksim rizik povezan sa kineskim kapacitetima dostiže 94 odsto, kod amoksicilina 71, a kod metformina 83 odsto. Dovoljan je zastoj u jednoj fabrici da se posledice preliju na nemačke apoteke i bolnice. Tako je eksplozija u kineskom pogonu 2016. godine dovela do gubitka oko 70 odsto isporuka antibiotika piperacilin/tazobaktam i izazvala ozbiljan poremećaj u Nemačkoj.
Kako je objavio Euronews, Nemačka je 2024. godine u Kinu izvezla farmaceutske proizvode vredne gotovo 4,1 milijardu evra, dok je iz Kine uvezla lekove, aktivne sastojke i druge farmaceutske proizvode vredne 722 miliona evra. Isti medij navodi da je, posmatrano prema težini robe, Nemačka Kini prodala više od 15 miliona tona farmaceutskih proizvoda, dok je iz Kine uvezla više od 33 miliona tona. Ove brojke dodatno pokazuju koliko je nemačko tržište oslonjeno na masovne isporuke jeftinijih lekova i sirovina iz Kine.
Ovakva situacija nije nastala preko noći. Dugogodišnja politika najnižih cena i rabatnih ugovora učinila je evropsku proizvodnju generičkih lekova neisplativom. Fabrike su zatvarane, proizvodnja je seljena u Aziju, a kratkoročne uštede pretvorile su se u dugoročnu stratešku slabost. Nemački apotekarski sektor upozorava da je oko 500 lekova na recept teško dostupno, među kojima su pojedini antibiotici za decu i preparati za ADHD i astmu.
Alarm je podigao i švajcarski Sandoz, koji u austrijskom Kundlu održava poslednji veliki evropski pogon sa potpuno integrisanom proizvodnjom amoksicilina. Kompanija je Evropskoj komisiji podnela nacrt antidampinške žalbe, tvrdeći da kineski proizvođači nude aktivni sastojak amoksicilina po nepošteno niskim cenama i ugrožavaju opstanak evropske proizvodnje. Komisija tek treba da odluči da li će pokrenuti formalnu istragu.
Dok Berlin i Brisel ponavljaju frazu o „smanjenju rizika“, evropska proizvodna baza nastavlja da se sužava. Kina ne mora ni da uvede potpunu zabranu izvoza – dovoljan bi bio politički spor, poremećaj proizvodnje ili ograničenje određenih predproizvoda da se nemački zdravstveni sistem nađe pod pritiskom. Slavina možda još nije zatvorena, ali više nema dileme ko drži ruku na ventilu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
