Nova studija Saveznog instituta za demografiju i Instituta ,,Maks Plank“ otkriva duboke razlike na nemačkom tržištu rada: visokoobrazovani građani rade znatno duže od onih sa nižim nivoom obrazovanja. U pojedinim slučajevima razlika dostiže čak 14 godina, što dodatno osvetljava socijalne i ekonomske podele u nemačkom društvu, prenosi Špigl.
Prema rezultatima istraživanja, muškarci sa visokim obrazovanjem tokom života provedu u radu prosečno 40,6 godina, dok muškarci sa niskim obrazovanjem rade svega 31,3 godine. Kod žena je razlika još izraženija – visokoobrazovane žene rade prosečno 31,9 godina, dok žene sa nižim obrazovanjem rade svega 17,9 godina.
Ukupno posmatrano, muškarci u Nemačkoj rade u proseku 38,8 godina, a žene 28,8 godina. Prosečna životna radna aktivnost iznosi 33,8 godina, što je za više od godinu i po duže nego početkom devedesetih godina prošlog veka. U istraživanje je uključen samo plaćeni rad, dok kućni poslovi, briga o deci i starijima nisu uračunati.
Istraživači navode da visokoobrazovani kasnije ulaze na tržište rada zbog studiranja, ali kasnije imaju stabilnije karijere, ređe ostaju bez posla i češće rade puno radno vreme. Sa druge strane, niskokvalifikovani radnici češće prolaze kroz periode nezaposlenosti, privremene poslove ili prerano napuštaju tržište rada zbog zdravstvenih problema.
Studija pokazuje da se razlike dodatno produbljuju. Od 2000. godine jaz između visoko i niskoobrazovanih muškaraca povećan je za oko dve i po godine, dok je kod žena porastao za čak četiri godine. To ukazuje na sve izraženiju podelu između stabilno zaposlenih i onih koji se suočavaju sa nesigurnim radnim uslovima.
Ovi podaci pokazuju da obrazovanje danas ne određuje samo visinu zarade, već i dužinu radnog veka. Dok jedni uspevaju da ostanu aktivni gotovo do penzije, drugi se mnogo ranije suočavaju sa nezaposlenošću ili zdravstvenim problemima. Takav trend predstavlja ozbiljan izazov za penzioni sistem i otvara pitanje koliko je savremeno društvo zaista sposobno da obezbedi jednake šanse za sve građane.
Piše: Stojanović Stefan
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
