Švedska, koja se predstavlja kao zemlja potpune jednakosti i najboljeg školskog sistema na svetu, sada pokazuje svoju najružniju stranu. Prema najnovijem izveštaju sindikata ,,Sveriges Lärare“ oko 30% učenika osnovnih škola predaje nastavnik bez ikakve licence ili stručne spreme, bez obzira na zakon koji je stupio na snagu još 2011. godine i koji to zabranjuje. Bogata i „poželjna“ naselja privlače iskusne i licencirane nastavnike, dok siromašne četvrti, geta i zabačena mesta ostaju bez ijednog pravog stručnjaka. Sindikat to direktno naziva izdajom dece, jer adresa i novčanik roditelja odlučuju da li će dete dobiti pravo znanje ili samo improvizaciju.
Ovo nije privremeni problem. To je direktan ishod politike koja je decenijama žrtvovala stvarnost zarad praznih parola o inkluziji. Umesto da se uhvati u koštac sa uzrocima, nasiljem u učionicama, niskim platama, preopterećenošću nastavnika, raspadom discipline i haosom koji je donela masovna imigracija, vlast je dopustila da se škola pretvori u socijalni eksperiment. Nastavnici beže iz najtežih škola jer niko ne želi da radi u sredinama gde je nasilje svakodnevno, a plata nedovoljna za normalan život. Sistem puni rupe nekvalifikovanim ljudima, a deca iz najugroženijih grupa ostaju bez šanse da se izvuku iz začaranog kruga.
Posledice su katastrofalne – duboka segregacija po socijalnom i etničkom ključu. U bogatim opštinama skoro svi nastavnici imaju licencu, u siromašnim često ni 10%. Deca iz migrantskih porodica i siromašnih krajeva dobijaju najslabije uslove, najmanje znanja i najmanje šanse za budućnost. Bogati roditelji biraju privatne škole ili se sele u „dobre“ zone, dok siromašni ostaju zarobljeni. Ovakav sistem je napravio od obrazovanja mašinu za proizvodnju novih generacija izgubljenih ljudi.
Švedski establišment i dalje prodaje priču o „jednakosti za sve“, ali realnost pokazuje suprotno, škola je postala luksuz koji sebi mogu da priušte bogati i kazna za siromašne. Sindikat na sav glas traži promene, veće plate, bolje uslove, zatvaranje zakonskih rupa, ali dok se to ne desi, švedsko obrazovanje nastavlja da produbljuje jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju ništa.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zapadni san o univerzalnoj pravdi upravo se raspada u školskim klupama. Kada adresa odlučuje da li će dete dobiti pravog nastavnika ili improvizatora, to nije neuspeh, to je suština sistema koji se hrani iluzijom. Oni koji su se godinama ismejavali drugima sada vide kako njihova sopstvena deca plaćaju cenu njihove laži. Uzrok maloletničkog nasilja i uličnih bandi može da se potraži i ovde.
Piše: Stefan Stojanović
