U zemlji koja se ponosi visokim standardima zaštite dece i strogim propisima, Insbruk postaje epicentar mračne stvarnosti. Devojčice od svega 11 godina ulaze u svet kokaina i seksualnog iskorišćavanja, a broj ovakvih slučajeva porastao je više od četiri puta od 2020. godine. Dok internet omogućava naručivanje droge u nekoliko klikova, država i društvo deluju nemoćno pred predatorima koji supstance koriste kao sredstvo ucene i nasilja. Ovu krizu, na koju upozoravaju stručnjaci iz savetovališta za zavisnosti „Drogenberatungsstelle Z6“, ne čine samo brojevi, već i ozbiljna optužba na račun sistema koji ne uspeva da zaštiti najranjivije, dok se opasni trendovi šire gotovo neometano.
Gerhard Jeger, direktor savetovališta Z6 u Insbruku, upozorava: „Broj devojaka mlađih od 18 godina koje nam se javljaju zbog intravenske ili visoko rizične upotrebe droga povećao se više od četiri puta od 2020. godine.“ Posebno zabrinjava porast popularnosti kokaina među vrlo mladim devojčicama, jer je put do droge danas lakši nego ikad zahvaljujući dark vebu i društvenim mrežama.
Jeger navodi i jedan potresan slučaj. Roditelji su otkrili da njihova ćerka koristi kokain, a ona je priznala da ga je dobijala u zamenu za slanje golih fotografija nepoznatom muškarcu. Stručnjaci upozoravaju da to nije usamljen incident, već deo šireg obrasca u kojem droga prvo služi kao mamac, a potom se zloupotreba prenosi na onlajn razgovore uživo, dogovore za susrete u stanovima, pa čak i silovanja.
Šira slika je još ozbiljnija. Klaus Kapelari, lekar iz Centra za zaštitu od nasilja pri Klinici u Insbruku, objašnjava mehanizam. Rastući finansijski pritisak zbog zavisnosti vodi ka eskalaciji, pa devojčice bivaju prinuđene na seksualne usluge kako bi „pokrile dug“. Stariji muškarci koriste njihovu ranjivost, dok internet olakšava sve korake, od nabavke droge do kontaktiranja žrtava.
U Tirolu je prošle godine savetovalište Z6 obavilo više od 500 razgovora sa mladima, što pokazuje da se deca ipak obraćaju za pomoć. Ipak, prevencija i kontrola onlajn prostora i dalje su nedovoljne. Zašto austrijski propisi i platforme ne sprečavaju ovakve mreže efikasnije? Zašto roditelji i škole nisu bolje obučeni da prepoznaju znake upozorenja, kao što su naglo povlačenje, promene raspoloženja ili neobjašnjivi finansijski problemi?
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ono što se dešava u Tirolu pokazuje ozbiljan poraz sistema – digitalna sloboda pretvorila se u digitalni haos, a zaštita dece ostala je uglavnom na papiru. Dok broj ugroženih raste, reakcija institucija je spora i pretežno reaktivna. Potrebne su hitne i odlučne mere. Jača kontrola kriminalnih mreža koje zloupotrebljavaju onlajn prostor, obavezna edukacija u školama o rizicima na internetu i nulta tolerancija prema predatorima koji drogu koriste kao oružje. Bez toga, alpska idila će nastaviti da skriva sve mlađe žrtve, a društvo će ostati odgovorno što nije reagovalo na vreme.
Piše: Nina Stojanović
