Simeon Sima Milutinović Sarajlija, pesnik, istoričar i Njegošev učitelj, rođen je na današnji dan, 3. oktobra 1791. godine, u Sarajevu. Nadimak je dobio po rodnom gradu, a stvaralaštvom i uticajem na kasnije pisce zauzeo je značajno mesto u srpskoj književnosti.
Njegovo najpoznatije delo, epski spev „Serbijanka“ iz 1826, zamišljeno je kao „Ilijada“ srpskih ustanaka. Jovan Skerlić nazvao ga je „prvim srpskim romantičarem“, čija dela povezuju narodnu tradiciju, romantičarski zanos i klasicističke uticaje.
Otac Milutin, poreklom iz Rožanstva kod Užica, sklonio se od kuge u Sarajevo i oženio Anđelijom Srđanović, lepoticom opevanom u narodnim pesmama. Porodica je pred novom epidemijom i turskom vlašću napustila grad kada je Sima imao dve godine i preko Bosne i Slavonije stigla u Zemun.
Školovao se u Zemunu, Segedinu i Sremskim Karlovcima, gde je isključen iz gimnazije zbog pesama u kojima je ismevao mitropolita Stratimirovića i svoje nastavnike. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar u Karađorđevom Praviteljstvujuščem sovjetu, a zatim se pridružio četi Zeke Buljubaše. Ljubav prema Turkinji Fatimi nadahnula je njegove prve ljubavne pesme.
Posle sloma ustanka 1813. živeo je kao hajduk i učitelj u Vidinu. Iz turskog zatvora pobegao je u Besarabiju, tada deo Rusije. Godine 1825. stigao je u Lajpcig, slušao filozofiju i upoznao Getea, koji mu je posvetio dve stranice pohvala.
Na Cetinju je od 1827. služio kao sekretar Petra I i podučavao budućeg Njegoša. Na poziv Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju, gde je obavljao prosvetne, sudske, policijske i carinske poslove, pisao istoriju i osnovao pivaru i vodolečilište.
Pesnikinjom Marijom Popović, poznatom kao Punktatorka, oženio se 1838. Njihov sin Dragutin Dragiša postao je inženjer, arhitekta i istoričar umetnosti. Sarajlija je iznenada preminuo 30. decembra 1847. u Beogradu. Sahranjen je kod današnje Crkve Svetog Marka, a njegov književni uticaj obuhvatio je generacije pisaca, od Njegoša do Laze Kostića.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
