Sima Lozanić, jedan od najznačajnijih srpskih naučnika, preminuo je u Beogradu na današnji dan 7. jula 1935. godine. Kao prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, hemičar, diplomata i državni funkcioner, ostavio je dubok trag u razvoju nauke, obrazovanja i državnih institucija Srbije.
Rođen je 8. marta 1847. u Beogradu, hemiju je studirao u Cirihu i Berlinu, gde je doktorirao 1870. godine. Već 1872. počeo je da predaje na Velikoj školi, dok je 1905. postao prvi rektor novoosnovanog Beogradskog univerziteta. Tom prilikom istakao je da će upravo obrazovanje i znanje biti temelj napretka i ujedinjenja srpskog naroda.
Njegovi udžbenici iz neorganske, organske i analitičke hemije bili su među najmodernijim u Evropi. Prvi su obuhvatili Mendeljejevljev periodni sistem elemenata i oblast termohemije, dok su organska jedinjenja predstavljena strukturnim formulama. Objavio je više od 200 naučnih radova, istraživao elektrosintezu, termalne vode srpskih banja i rudna bogatstva Srbije.
Pored naučne karijere, obavljao je dužnosti ministra privrede i ministra inostranih dela, dva puta bio je predsednik Srpske kraljevske akademije i učestvovao u humanitarnim aktivnostima tokom Prvog svetskog rata. Preminuo je u 88. godini života, a njegovo ime danas nosi ulica na Dedinju. Srpska akademija nauka i umetnosti je 2023. godinu proglasila Godinom Sime Lozanića, odajući priznanje jednom od najvažnijih tvoraca moderne srpske nauke i prosvete.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
