U sali Beogradske filharmonije večeras je održan prvi u nizu od tri koncerta posvećenih Ivanu Tasovcu, bivšem direktoru ove ustanove, pijanisti, reformatoru i vizionaru, koji je iznenada preminuo 2021. godine. Kao muzičko-scenski omaž Tasovčevom stvaralačkom duhu, publika je imala priliku da prisustvuje ponovnom izvođenju dela Igora Stravinskog „Priča o vojniku”, koje je poslednji put postavljeno upravo 2021. godine, sa Tasovcem kao centralnim likom. Video materijali iz te postavke diskretno su utkali njegovu prisutnost u svaku scenu, kao senku vođe koji i dalje stoji iza pozornice.
Kamerni ansambl, predvođen koncertmajstorom Tijanom Milošević, okupio je neke od najistaknutijih izvođača domaće muzičke scene: Mihaila Samorana (klarinet), Savu Đurića (fagot), Bobana Stošića (kontrabas), Jovana Savića (truba), Ričarda Vilera (trombon) i Aleksandra Radulovića (udaraljke).
U ulozi naratora, koje je nekada tumačio sam Tasovac, smenjivale su se glumice Dubravka Kovjanić i Vladislava Đorđević, dok je Une Đelošević, koja je igrala i u originalnoj postavci, ponovo stala na scenu, utiskujući pokret u priču o izborima, gubicima i snazi umetnosti.
Scenska postavka reditelja Nikole Zavišića uz kostimografiju Sune Kažić i Petre Fotez, kao i video montažu Filipa D. Mikića, pretočila je Tasovčevu ideju u multimedijalnu bajku – onu u kojoj muzika nije samo nota, već životna poruka.
Portparolka Filharmonije Jelena Milašinović podsetila je da je Ivan Tasovac za vreme svog mandata podigao ovu instituciju na međunarodni nivo i učinio da Beogradska filharmonija postane prepoznatljiv kulturni brend. „Njegove ideje nisu bile samo umetničke – bile su društvene, ljudske, duboko potrebne svima nama,” rekla je ona.
Podsetila je i na njegovu neostvarenu, ali nikada zaboravljenu ideju – izgradnju nove koncertne dvorane. „To je vizija koju dugujemo i njemu i budućim generacijama,” zaključila je.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Neki ljudi ostave trag tiho, drugi glasno. Ivan Tasovac ostavio je svoj – muzikalno. Beogradska filharmonije disala njegovim tempom, dok su note govorile ono što reči ne umeju, bilo je jasno: Tasovac nije otišao. Samo je promenio mesto u partituri. Ostao je u harmoniji koja traje.
Piše: Nina Stojanović
