На обележавању годишњице трагичног напада палестинске организације Хамас на Израел, амбасадорка Израела у Србији, Авивит Бар-Илан, изразила је захвалност Влади Србије и српском народу на, како је навела, „недвосмисленој подршци која представља светионик наде“. Скуп, који је почео минутом ћутања, подсетио је на ужасе који су задесили Израел тог трагичног јутра 7. октобра.
Амбасадорка Бар-Илан је нагласила да је овај датум ушао у колективно сећање народа Израела и свих људи који се залажу за мир и безбедност. „Израел се не бори само за своју безбедност, већ и за стабилност региона“, истакла је она, додавши да је неопходно осудити агресију Ирана и подржати напоре Израела у борби против претњи које долазе од Хезболаха и других иранских савезника.
Посебно је емотивно говорила о жртвама терористичког напада, укључујући 38 деце и преко 400 жена. Бар-Илан је подсетила на случај Алона Охела, младог и талентованог музичара српског порекла, који је киднапован са музичког фестивала и чија је судбина и даље непозната. Она је упутила речи подршке његовој породици, која је присуствовала скупу, и нагласила да борба за његову слободу, као и за слободу осталих талаца, неће престати.
Поред Алона Охела, амбасадорка је поменула и Мора, унука Новосаданина Душана Михалека, који је убијен на истом фестивалу. Његова смрт представља велики губитак како за израелску тако и за српску јеврејску заједницу. „Нека сећање на њега буде благослов“, рекла је Бар-Илан.
Скупу је присуствовао и министар спољних послова Србије, Марко Ђурић, који је изразио снажну подршку Израелу у овим тешким тренуцима. Ђурић, који је у родбинским везама са киднапованим Алоном, нагласио је да је ово дан наде и борбе за ослобађање свих талаца. „Србија је уз Израел не само данас, већ сваког дана“, поручио је он, додајући да ће борба трајати док се Алон не врати кући и поново не засвира клавир у Београду.
У оквиру скупa, приказан је и документарни филм „Супернова“, снажно сведочење о трагедији која је задесила Израел тог дана. Филм је приказао потресна искуства преживелих и оних који су први притекли у помоћ, наглашавајући размере страдања и трагедије на музичком фестивалу где су бројни животи угашени.
