Sava Tekelija, prvi srpski doktor prava, posvetio je bogatstvo školovanju mladih i očuvanju srpskog jezika, kulture i tradicije. Na današnji dan, 7. oktobra 1842. godine, a prema pojedinim izvorima pominje se i 3. oktobar, umro je Sava Tekelija, ostavivši zadužbinu Tekelijanum i nasleđe koje je obogatilo rad Matice srpske.
Tekelijanum, zadužbinu i dom za siromašne i darovite srpske đake i studente iz svih krajeva, osnovao je 1838. u Pešti. Za njihov smeštaj kupio je kuću vrednu 50.000 forinti, a zadužbini priložio još 150.000 forinti za podršku školovanju. Pitomci su imali obezbeđene smeštaj, ogrev, poslugu, sredstva za hranu i plaćanje univerzitetskih taksi. Dom je najpre primio 12, potom 18 mladića, a do 1914. kroz njega je prošlo oko 350 učenika i studenata.
Rođen 28. avgusta 1761. u Aradu, u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji, današnjoj Rumuniji, Tekelija je bio sin Jovana Tekelije i Marte Nenadović. Obrazovanje je sticao u Aradu, Budimu, Beču i Pešti, gde je 1786. doktorirao pravo.
Na srpskom crkveno-narodnom saboru u Temišvaru 1790. zalagao se za saradnju sa Mađarima. Državnu službu napustio je, a imetak uvećavao trgovinom ratarskim proizvodima i stokom. Tokom Prvog srpskog ustanka, 1805. godine, izradio je kartu srpskih zemalja sa ćiriličnim natpisima i nekoliko stotina primeraka poslao u Srbiju. Za ustanike je preveo i knjigu „Rimljani u Španiji“, posvećenu vojnim doktrinama i taktici, upozoravajući u predgovoru na opasnosti od nesloge i izdaje.
Celokupnu imovinu zaveštao je 1840. Tekelijanumu, a upravljanje poverio Matici srpskoj. Vrednost zaveštanja iznosila je 400.000 srebrnih forinti. Fondom od 108.000 forinti podržao je i školovanje četvorice Srba iz Vojne krajine na bečkoj Vojnoj akademiji.
Sahranjen je u porodičnoj grobnici Crkve Svetih Petra i Pavla u Aradu. Njegove knjige i zbirke postale su deo kulturnog nasleđa Matice srpske. Tekelijanum je ugašen i nacionalizovan 1952, deo imovine vraćen je Eparhiji budimskoj na osnovu mađarskog zakona iz 1991, a obnova i korišćenje dela zgrade počeli su 2005. godine.
Njegovo ime ostaje simbol nesebičnosti, vizije i večnog svetionika za sve koji teže znanju. Kroz prosvetu i kulturu, Sava Tekelija je obezbedio sebi besmrtnost.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
