„Kao čine ti veliko dobro, a ustvari postaješ finansijski rob, jer ne možeš da imaš svoj stan. Vezali su te ljude. Tržište ne postoji, zaustavili su ga.“ – rečenica jedne Srpkinje koja već godinama živi u Beču, možda najbolje objašnjava suštinu onoga što se decenijama predstavljalo kao bečki stambeni model. Taj sistem, nekada slavljen kao uzor socijalne politike, danas sve više liči na zamku u kojoj je trenutan komfor plaćen slobodom.
Beč je grad u kojem više od 60 odsto stanovnika živi u javnim ili subvencionisanim stanovima. Samo oko 20 odsto građana poseduje sopstvenu nekretninu. Ideja o jednakosti i sigurnosti stanovanja pretvorila se u dugoročnu zavisnost od države i neprofitnih organizacija koje iznajmljuju stanove. Tržište kupovine praktično ne funkcioniše, posle pandemije prodaja stanova u Beču pala je za čak 30 odsto, dok su cene, uprkos svemu, ostale među najvišima u Evropi.
U isto vreme, Beograd je pokazao sasvim drugačiji razvojni put. U periodu posle korone prodaja stanova u glavnom gradu Srbije porasla je za više od 15 procenata. Čak 70 odsto Beograđana živi u sopstvenim nekretninama, što Beograd svrstava među gradove sa najvišim procentom vlasništva u Evropi. U Beču, gde se stambeno pitanje godinama predstavlja kao društvena briga, građani postaju trajni podstanari, a usled velikog priliva migranata sa Bliskog Istoka i oritiska Evropske Unije, ova privilegija je sve manje rezervisana za austrijance.
Takva politika dovela je do dubokih društvenih i političkih posledica. Pod pritiskom Evropske unije, levičarske vlasti u Beču sve češće ustupaju javne stanove izbeglicama i migrantima, dok sami Austrijanci, koji nikada ne mogu da priušte sopstvenu nekretninu jer im je za prosečan stan potrebno više od trinaest godišnjih plata, ostaju bez ikakvog pristupa tom sistemu. Oni više ne mogu ni da kupe stan, ni da uđu u javne, jer su prioriteti odavno pomereni. Upravo to rastuće nezadovoljstvo poguralo je desno orijentisanu Slobodarsku partiju Austrije (FPÖ), koja je samo prošle nedelje skočila za dodatnih 3% , a već ima podršku od preko 35 % građana. Ova partija postala je simbol otpora politici, koja je po mišljenju mnogih, uništila austrijsku ekonomiju i dovela običnog čoveka na rub egzistencije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Beograd ostaje grad slobodnih stanara, a ne zakupaca sopstvene sudbine. Srbija danas podstiče mlade da postanu vlasnici svojih domova kroz povoljne stambene kredite i programe pomoći, jer naša ideja nije da čovek do kraja života plaća tuđi stan, već da živi u sopstvenom. To je temelj slobodnog društva, da porodica ima svoj krov, a ne da robuje bogatoj manjini ili čak samoj državi. Tržište nekretnina u Srbiji je otvoreno i dinamično, ekonomija raste, a gradovi se šire i razvijaju. Dok Beč gradi sistem zavisnosti, Beograd gradi sistem slobode i mogućnosti u kojem stan nije privilegija, već pravo svakog čoveka koji želi da živi od svog rada.
Piše: Nina Stojanović
