Елите одлазећег глобалног поретка дуго су биле у заблуди да против Русије играју партију покера, у којој пресудну улогу има игра нерава, лукавост, блефирање, фолирање, као и лагање. Касно су спознале стварност: да против Путина заправо играју партију шаха, у којој превладава интелигенција, тактика и стратегија, интуиција, али и непредвидивост. Баћушка се показује као бољи шахиста.
Управо је руски предсједник прије америчких предсједничких избора, напола шаљиво а напола озбиљан, изјавио да за интересе Русије преферира кандидате Демократа (Бајдена или Харис), јер су они више предвидиви од Трампа. И заиста: обмањивање западне јавности о „ничим изазваној интервенцији Русије“, политике санкција, бесомучно наоружавање режима у Кијеву, па све до потоње одлуке о употреби западних пројектила на руској територији – све је то било дозлабога предвидиво.
С друге стране, јучерашњи потез Русије с Орешником је био у толикој мјери неочекиван и непредвидив, да су амерички покераши и отуђене европске елите остали у чуду – иако се невјешто труде то да прикрију. Ратнохушкачке елите које су сањале да играју партију покера наједном су се пробудиле за шаховским столом и уочиле да у партији против Путина већ имају једну фигуру мање.
Остаје нада да ће Трампова администрација, као што је најављивала, направити дисконтинуитет с ратоборним претходницима – али треба преживјети наредна два мјесеца, у сваком смислу. С друге стране, од суштинске је важности да слободни грађани широм Европе дигну свој глас и пошаљу снажну поруку мира, коју би њихови политички представници морали да чују и да испоштују. И малена Црна Гора мора послати поруку мира, јер је сваки глас битан у суморним временима у којима живимо.
