Ljubičasti cvet Natalijine ramonde danas, 11. novembra, nosi se u znak sećanja na stradanje i pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu. Na Dan pobede, 108 godina od prekida neprijateljstava između saveznika i Nemačke, njegova neobična sposobnost da preživi isušivanje podseća na oporavak zemlje koja je iz rata izašla teško opustošena. Uz cvet na amblemu stoje boje lente Albanske spomenice, kao uspomena na povlačenje srpske vojske preko Albanije.
Priča o ovoj biljci počela je među stenama u okolini Niša. Pronašao ju je botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, a opisao je zajedno sa Josifom Pančićem. Naučni opis vrste objavljen je 1882. godine u Petrovićevoj „Flori okoline Niša”. Ime Ramonda nathaliae dobila je u čast kraljice Natalije Obrenović. Raste u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, na Suvoj planini, ali i u drugim delovima centralnog Balkana.
Nadimak „cvet feniks” potiče od njene sposobnosti da podnese dugotrajnu oskudicu vode. Tokom suše listovi se skupljaju, biljka se gotovo sasvim osuši, a životni procesi svedu se na minimum. Kada ponovo dobije dovoljno vlage, može da obnovi svoje funkcije. Taj oporavak proučavaju i naučnici Univerziteta u Beogradu, istražujući promene koje ramondi omogućavaju da izdrži uslove pogubne za mnoge druge biljke.
Upravo je ta osobina odredila njeno mesto u nacionalnom pamćenju. Vlada Srbije je 2. novembra 2012. prihvatila likovno rešenje amblema Dana primirja, koji spaja cvet i boje Albanske spomenice. Preporučeno je njegovo nošenje tokom sedmice koja prethodi prazniku i na sam 11. novembar. U jednom obeležju sabrani su povlačenje, žrtva i povratak srpske vojske u otadžbinu.
Ramonda, međutim, ostaje i dragocen deo prirodnog nasleđa. Natalijina i srpska ramonda dve su zasebne vrste, sa sličnom sposobnošću preživljavanja suše. U Srbiji su strogo zaštićene. Njihova prirodna staništa treba sačuvati, a cvet koji nosimo na reveru ostaviti da raste među stenama iz kojih je njegova priča i potekla.
Piše: Nina Stojanović
I
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
