Rusija u OEBS-u zatražila povratak KiM Srbiji po Rezoluciji 1244

Rusija je u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju iznela jedan od svojih najdirektnijih stavova o budućnosti Kosova i Metohije u poslednje vreme – da je neophodno raditi na što bržem i potpunom povratku pokrajine pod upravu Beograda. Takvu poruku na sednici Stalnog saveta OEBS-a uputio je vršilac dužnosti stalnog predstavnika Rusije pri toj organizaciji Aleksandar Volgarjov, navodeći da bi takav ishod, prema stavu Moskve, predstavljao obnovu istorijske pravde i doprineo stabilnosti Balkana. 

Volgarjov je, govoreći na sednici posvećenoj pogoršanju položaja Srba na Kosovu i Metohiji, pozvao švajcarsko predsedavanje OEBS-om i nadležne strukture organizacije da veću pažnju posvete stanju srpske zajednice. Ruski diplomata ocenio je da je pritisak na Srbe poslednjih godina povećan i naveo podatak o oko 800 etnički motivisanih napada od 2021. do 2026. godine, kao i o više od 250 uhapšenih Srba i drugih nealbanaca. Pomenuo je i 132 objekta koji su funkcionisali u sistemu Srbije, a koje su prištinske vlasti zatvorile ili preuzele tokom prethodnih pet godina.

Slične podatke prethodno je izneo i Beograd. Prema evidenciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, do 12. avgusta ove godine zabeleženo je 796 događaja koje ta institucija kvalifikuje kao etnički motivisane napade na Srbe u proteklih pet i po godina, od kojih 78 tokom 2026. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potom je u pismu generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu naveo više od 800 napada, 257 uhapšenih Srba i nealbanaca, zatvaranje srpskih pošta i banaka, kao i preuzimanje 132 objekta srpskih institucija.

Moskva je svoj zahtev povezala sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, insistirajući da se rešenje kosovskog pitanja traži upravo u okvirima tog dokumenta i odbacujući njegovo, kako je ocenio Volgarjov, proizvoljno tumačenje. Rezolucija usvojena 10. juna 1999. potvrđuje privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu tadašnje SR Jugoslavije, predviđa „suštinsku autonomiju” Kosova u njenom okviru i ustanovljava međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo. Njome je predviđen i povratak dogovorenog broja jugoslovenskog i srpskog osoblja radi obavljanja određenih poslova, što nikada nije sprovedeno.

Važno je, međutim, razlikovati političku poruku Moskve od doslovnog sadržaja Rezolucije 1244. Dokument UN ne sadrži formulaciju o „brzom i potpunom povratku pod upravu Beograda” – to je stav koji je ruski predstavnik izneo pozivajući se na njen međunarodnopravni okvir. Sama rezolucija predviđa privremenu međunarodnu administraciju i politički proces uz poštovanje tada potvrđenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije.

Ruska poruka dolazi u trenutku kada je položaj Srba na Kosovu i Metohiji ponovo u središtu diplomatskih razgovora Beograda sa međunarodnim predstavnicima, posebno zbog pitanja mosta na Ibru i uloge Kfora. Predsednik Srbije je u avgustu od NATO-a zatražio da spreči poteze koji bi, prema proceni Beograda, mogli dodatno da ugroze bezbednost stanovništva na severu pokrajine. Istovremeno, OEBS je u julu objavio novi izveštaj o procesuiranju ratnih zločina pred sudovima u Prištini, u kojem je, posle praćenja 48 predmeta sa 138 optuženih, ukazao i na napredak i na preostale probleme u primeni standarda pravičnog suđenja.

Izjava Volgarjova zato ima širi politički značaj od još jednog ponavljanja poznatog ruskog stava da Moskva ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ovoga puta predstavnik Ruske Federacije u međunarodnoj organizaciji nije ostao samo na podršci teritorijalnom integritetu Srbije, već je eksplicitno govorio o „što bržem i potpunom povratku” Kosova i Metohije pod kontrolu Beograda. Time je Moskva, u trenutku pojačanih tenzija i diplomatskih aktivnosti oko položaja Srba, kosovsko pitanje ponovo vratila u znatno oštriji međunarodnopolitički okvir.