Rođenje Svetog Jovana Krstitelja i Preteče Hristovog, poznato u narodu kao Ivanjdan, jedan je od velikih praznika Srpske pravoslavne crkve. Sveti Jovan je rođen šest meseci pre Gospoda Isusa Hrista, od pravednih i već ostarelih roditelja, sveštenika Zaharije i Jelisavete. Njegovo čudesno rođenje bilo je znak da se približilo ispunjenje Božjeg obećanja o dolasku Spasitelja.
Arhanđel Gavrilo objavio je Zahariji da će dobiti sina kome će dati ime Jovan. Pošto je posumnjao u ovu vest, Zaharija je ostao nem do rođenja deteta. Osmog dana, kada je na daščici napisao: „Jovan mu je ime“, odmah mu se povratio govor i počeo je da slavi Boga. Vest o ovom čudu brzo se proširila Judejom.
Po predanju, car Irod je nakon pokolja vitlejemske dece naredio da pronađu i malog Jovana. Sveta Jelisaveta ga je sakrila u planini, gde ih je po Božjoj volji primila otvorena stena. Sveti Zaharija je odbio da otkrije gde mu je sin, zbog čega je mučenički postradao u jerusalimskom hramu. Posle smrti svoje majke, Sveti Jovan je prema predanju živeo u pustinji, gde ga je čuvao i hranio anđeo Gospodnji sve do njegovog javnog pojavljivanja.
Sveti Jovan je kasnije postao veliki prorok i Preteča Hristov. Pozivao je narod na pokajanje i krstio u reci Jordan, gde je krstio i samog Gospoda Isusa Hrista. Zbog svoje vernosti istini i Božjem zakonu, mučenički je postradao, ostavši jedan od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu.
Ivanjdan nas podseća na značaj pokajanja, smirenja i pripreme srca za susret sa Bogom. Sveti Jovan ostaje primer stradanja i nepokolebljive vere, za istinu i hrabrost, a Crkva ga proslavlja kao onoga koji je pripremio put Gospodu i ukazao svetu na dolazak Spasitelja.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
