Kada se danas govori o humanoidnim robotima, egzoskeletima i veštačkoj inteligenciji, malo ko zna da je Beograd bio među svetskim pionirima u ovoj oblasti. Na Institutu „Mihajlo Pupin“ još 1967. godine osnovana je prva laboratorija za robotiku u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, koja je svojim dostignućima ostavila dubok trag u svetskoj nauci.
Temelji čuvene Beogradske škole robotike postavljeni su zahvaljujući profesoru Rajku Tomoviću, koji je već 1963. godine konstruisao legendarnu „Beogradsku šaku“. Samo pet godina kasnije, 1968. godine, nastala je prva robotska šaka sa pet prstiju na svetu – protetička šaka kojom je upravljao DC motor. Iako nije ušla u široku kliničku upotrebu, njena tehnička rešenja postala su osnova za razvoj savremenih protetskih pomagala i egzoskeleta.
Jedan od najznačajnijih stvaralaca ove škole bio je akademik profesor Miomir Vukobratović. Njegova teorija „tačke nultog momenta“, objavljena 1969. godine, predstavlja pravi preokret u istoriji robotike. Ovaj matematički model omogućio je humanoidnim robotima da održavaju ravnotežu tokom hoda, rešavajući jedan od najvećih izazova tadašnje tehnike. Na toj teoriji i danas počiva hod većine modernih humanoidnih robota širom sveta.
Iste godine, u Laboratoriji za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, napravljen je i prvi aktivni egzoskelet na svetu. Namenjen osobama sa paraplegijom, uređaj je mogao da nadoknadi oko polovine sile potrebne za pokretanje tela. Potpuno funkcionalni prototipovi izrađeni su 1974. godine, težili su oko 12 kilograma i koristili su napredne elektro-pneumatske i elektromehaničke sisteme.
Razvoj se brzo nastavio. Već 1978. godine u Beogradu je napravljen prvi industrijski robot antropomorfne konfiguracije, koji je uspešno primenjen u fabrici „Teleoptik“ za kalibraciju automobilskih termostata. Paralelno su stvarani novi modeli egzoskeleta i ortopedskih pomagala za osobe sa mišićnom distrofijom.
Sve što je do kraja osamdesetih godina stvoreno na Institutu „Mihajlo Pupin“, Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu u Beogradu, u svetu je postalo poznato kao ,,Beogradska škola robotike“, jedna od najznačajnijih stranica srpske nauke 20. veka.
Nažalost, tokom devedesetih i početkom novog milenijuma istraživanja su usporila. Domaća industrija nije u dovoljnoj meri iskoristila bogato znanje koje je stvarano decenijama. Međutim, u poslednjih desetak godina dolazi do pravog preporoda.
Roboti se vraćaju kući
Zahvaljujući viziji predsednika Aleksandra Vučića i strateškoj saradnji sa kineskim partnerima, Srbija danas ponovo stupa na svetsku scenu robotike. Dogovorima sa vodećim kineskim kompanijama poput ,,AgiBot“ i ,,Minth“, najavljena je i već započinje proizvodnja humanoidnih robota u našoj zemlji. Prema rečima predsednika Vučića, serijska proizvodnja trebalo bi da počne između 10. i 20. jula 2026. godine, čime će Srbija postati prva zemlja u Evropi sa ovakvom fabrikama.
Ovi projekti donose stotine miliona evra investicija, hiljade novih radnih mesta i otvaraju vrata za razvoj veštačke inteligencije i savremene industrije. Roboti koji su pre više od pola veka prvi put zakoračili upravo u Beogradu, sada se vraćaju kući – moderniji, pametniji i spremni da pomognu u novoj industrijskoj revoluciji.
Beogradska škola robotike tako ostaje ne samo ponos srpske nauke, već i čvrst temelj za budućnost koju Srbija aktivno gradi. Od „Beogradske šake“ do humanoidnih robota napravljenih u Srbiji – krug se zatvara, a naša zemlja ponovo dokazuje da ume da bude pionir.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
