U blizini Napulja, na mestu gde je Vezuv 79. godine zaustavio život u jednom dahu, arheolozi su ponovo otvorili prozor u svakodnevicu rimskog sveta. U vili u Oplontisu, poznatoj kao Vila Popeje, otkrivene su nove freske izuzetnih boja, kao i četiri do sada nepoznate odaje. Time je broj istraženih prostorija porastao na 103, a stručnjaci ističu da nalazi donose novu sliku o tome kako su živeli najbogatiji stanovnici ovog kraja.
Najveću pažnju privukla je freska ženke pauna, gotovo potpuno sačuvana – nedostaje joj samo glava. Pored nje pronađeni su i fragmenti pozorišne maske koja se koristila u komedijama, dok su u istom prostoru ranije pronađene maske za tragedije. Za arheologe je to važan trag – rimska elita nije ukrašavala kuće samo prizorima prirode i bogova, već i motivima pozorišta – simbolima prestiža, obrazovanja i zabave.
Istraživači su u vrtu vile zabeležili i otiske stabala, nastale u lavi. Takvi tragovi pomažu da se rekonstruiše raspored zelenila, vrste drveća i izgled dvorišta, odnosno da se razume kako je ova kuća bila „okrenuta” prirodi. Među novootkrivenim odajama, za jednu se pretpostavlja da je bila termalno kupatilo, što se uklapa u sliku raskošne rezidencije sa sadržajima koji su u Rimskom carstvu bili znak životnog standarda.
Vila se u stručnim krugovima povezuje sa Popejom Sabinom, drugom suprugom cara Nerona, ili njenom porodicom. Iako je teško dati potpuno siguran odgovor bez novih dokaza, raskoš arhitekture i dekoracije govori da je reč o domu koji je mogao da priušti samo vrh društva. Svaki novi sloj fresaka, svaka otkrivena odaja, dodaju još jednu rečenicu priči o Pompeji i okolini – mestu koje je tragedija sačuvala bolje nego mirna istorija.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Freske, maske i tragovi vrta pokazuju da je u rimskom svetu moć često govorila kroz lepotu. Umetnost nije bila samo dekoracija, već poruka o statusu – ko si, koliko vrediš i u kom krugu se krećeš. Zato je svaka nova odaja i svaki sačuvani fragment zapravo dokument o tadašnjem društvu – navikama, ukusu i ambicijama jedne elite.
Piše: Nina Stojanović
