Prema podacima Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu i analizi objavljenoj u nemačkim medijima, 2025. godina donela je talas bankrota kakav Nemačka nije videla dve decenije. Ukupno 17.604 firme otišle su u stečaj – više nego tokom finansijske krize 2009. godine. Najteže je pogođena Severna Rajna-Vestfalija sa 4.148 slučajeva, zatim Bavarska sa 2.651 i Baden-Virtemberg sa 1.971 stečajem. Mapa sa crvenim brojevima jasno pokazuje razmere problema širom zemlje.
Na društvenim mrežama ova statistika izazvala je talas ogorčenja. Satirična objava jednog korisnika na Instagramu poručuje: „Dobro došli u najbolju Nemačku svih vremena“, uz ironično pitanje gde bi uopšte trebalo da rade „toliko hitno potrebni stručni radnici“ kada firme masovno zatvaraju vrata. Ta poruka sažima raspoloženje javnosti koja ne veruje više zvaničnom optimizmu.
Dok vlasti govore o stabilnosti i „istorijski dobrim vremenima“, privreda se guši pod teretom visokih cena energije, rastuće birokratije i skupih zelenih politika. Ekonomisti upozoravaju da ovo više nije prolazna kriza izazvana pandemijom ili kamatama, već dubok i dugotrajan slom. Hiljade radnih mesta nestaju, a srednja preduzeća – kičma nemačke ekonomije – nestaju jedno za drugim. Istovremeno, država insistira na uvozu radne snage, iako se domaća radna mesta gase.
Komentari građana puni su besa i razočaranja. Krivica se prebacuje na političke elite, zelenu tranziciju i decenije pogrešnih odluka. Sve to ukazuje na duboko nepoverenje u sistem koji se javno hvali napretkom, dok se u stvarnosti suočava sa talasom propasti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovi brojevi razbijaju mit o „najboljoj Nemačkoj svih vremena“. Kada ideologija potisne ekonomsku realnost, posledice plaćaju radnici i mala preduzeća. Privreda postoji da služi ljudima, a ne političkim eksperimentima. Ako se kurs hitno ne promeni, sledeći rekord neće biti samo u broju stečajeva, već u broju izgubljenih života i nade.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
