Grad Beč planira da se već naredne godine dodatno zaduži za 2,63 milijarde evra, iako vlast tvrdi da je novi budžet za 2026. „obeležen konsolidacijom“. U praksi to znači da će ukupni dug metropole, koji sada iznosi oko 14,9 milijardi, do kraja 2026. preći granicu od 17 milijardi evra.
Prihodi grada planirani su na oko 19,5 milijardi, dok rashodi dostižu više od 22 milijarde evra. Najveći deo novca odlazi na zdravstvo i socijalne usluge, zatim na obrazovanje, dok se manji delovi budžeta izdvajaju za životnu sredinu, stanovanje, kulturu, mobilnost i samu administraciju. Istovremeno, gradske vlasti upozoravaju na rast troškova energije i plata, kao i na neizvesne prihode iz saveznog budžeta.
Građani će teret „konsolidacije“ osetiti vrlo konkretno. Godišnja karta za javni prevoz od 365 evra odlazi u istoriju, nova cena biće 467 evra. Poskupljuju i dozvole za parkiranje, povećava se doprinos za subvencionisano stanovanje, a planirana su i značajna smanjenja podrške minimalnom prihodu. Najavljeno je i povećanje turističke takse, dok se pojedini infrastrukturni projekti – poput uvođenja linije metroa U5 i druge faze proširenja U2/U5 – odlažu za više godina.
Dok vladajuća koalicija SPÖ–Neos budžet predstavlja kao odgovoran i socijalno uravnotežen, opozicija govori o bankrotu na rate. Slobodarska partija (FPÖ) tvrdi da su mere štednje „dimna zavesa“ iza koje se krije rekordno zaduživanje, Narodna partija (ÖVP) optužuje crveno-ružičaste koalicione partnere da su izgubili osećaj za budžetsku disciplinu, a Zeleni upozoravaju na „besmerne rezove“ i traže uvođenje novih poreza na prazne stanove i vikendice.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Beč se godinama predstavlja kao uzor „socijalnog grada“ i model urbane politike za ostatak Evrope. Međutim, rastući dug i prebacivanje tereta na korisnike javnog prevoza, stanare i poreske obveznike otvaraju pitanje granica tog modela. Kada se konsolidacija svodi na poskupljenja i odlaganje projekata, a ne na ozbiljno preispitivanje troškova i prioriteta, rizik je da simbol socijalne sigurnosti postane primer kako se politika kupuje zaduživanjem – sve dok račun ne stigne na naplatu.
Piše: Nina Stojanović
