Manastir Ravanica, zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića je jedno od najvažnijih duhovnih i istorijskih mesta Srbije. Podignuta između 1375. i 1377. godine, u podnožju Kučajskih planina, Ravanica se smatra prvim velikim ostvarenjem moravske škole graditeljstva i spada među najprepoznatljivije spomenike srpske srednjovekovne baštine.
Posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, Ravanica vekovima čuva kontinuitet vere, kulture i narodnog pamćenja. Njena arhitektura – sklad kamena i opeke, bogata spoljašnja dekoracija i pet kupola i danas privlači pažnju istoričara umetnosti, ali i brojnih posetilaca koji dolaze da vide jedno od najlepših zdanja srpske srednjovekovne države.
Posebno mesto u istoriji manastira imaju mošti svetog kneza Lazara. Ravanica je bila i ostala njegov duhovni dom, a kroz burne vekove mošti su delile sudbinu naroda – prenošene, čuvane i vraćane, da bi se 1989. godine ponovo našle u ovoj svetinji. Upravo zato Ravanica nije samo manastir, već i mesto sabiranja, sećanja i zaveta.
Uz istorijski značaj, Ravanica i danas živi punim liturgijskim životom kao ženski manastir Srpske pravoslavne crkve. Na velike praznike, posebno o Vidovdanu, portu ispune vernici iz svih krajeva Srbije i regiona. Dolaze na poklonjenje, ali i po mir koji ova svetinja daje – bez velike pompe, u tišini koja ovde govori više od reči.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ravanica je zato mnogo više od kulturnog spomenika. Ona je tačka oslonca – mesto gde se srpska srednjovekovna istorija ne posmatra samo kroz knjige i predanja, već se oseća u svakom kamenu, fresci i molitvi.
Piše: Nina Stojanović
