Austrija je u Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu, koji objavljuje organizacija Transparensi internešnal (Transparency International), napredovala sa 25. na 21. mesto i osvojila 69 bodova. Ipak, uprkos tom pomaku, zemlja i dalje zaostaje u poređenju sa vodećim zapadnoevropskim državama, a dugoročni trend ostaje zabrinjavajući.
Izvršna direktorka Transparensi internešnala Austrija, Betina Knecsl (Bettina Knötzl), ocenila je da su ukidanje službene tajne i donošenje Zakona o slobodi informisanja doprineli boljem rezultatu. Ona je istakla da je reč o „prekretnici“, ali i upozorila da će uspeh zavisiti od stvarne primene i transparentnosti u objavljivanju podataka. „Još ne znamo koliko to zaista funkcioniše“, poručila je u izjavi za javni servis Oe1.
Knecsl naglašava da je korupcija u Austriji i dalje „strukturni problem“. Od 2019. godine zemlja je pala za devet mesta na rang-listi, što pokazuje da sadašnji napredak nije dovoljan za dugoročnu stabilizaciju. Posebno je ukazano na problem takozvanog „postenšahera“ (Postenschacher), odnosno partijskog nameštanja funkcija i mreža uzajamnih usluga u javnom sektoru. „Jedna ruka pere drugu“, ocenjuje Knecsl, uz konstataciju da svest o potrebi suzbijanja takve prakse i dalje nije dovoljno razvijena.
Reakcije političkih stranaka bile su podeljene. Predstavnici Socijaldemokratske partije ocenili su pomak kao pozitivan signal, dok su Zeleni upozorili da nema mesta samozadovoljstvu. Najavljeno je dalje jačanje nezavisnosti tužilaštva, ali konkretni rezultati tek treba da se pokažu.
Na međunarodnom planu, Danska je osmu godinu zaredom na vrhu sa 89 bodova, dok su Finska, Singapur i Norveška među najuspešnijima. Globalni prosek indeksa pao je na 42 boda, što je najniži nivo u poslednjoj deceniji. U Evropskoj uniji beleži se stagnacija. Indeks ne meri stvarne sudske presude, već percepciju korupcije među stručnjacima i privrednicima u više od 180 zemalja. U obzir se uzimaju podmićivanje, pronevere i nepotizam, kao i efikasnost antikorupcijskih mera.
Komentar redakcije portala Srpski Ugao
Napredak za četiri mesta može zvučati ohrabrujuće, ali teško da briše godine pada i upozorenja o sistemskim slabostima. Ako se korupcija naziva „strukturnim problemom“, onda je jasno da kozmetičke reforme nisu dovoljne. Poverenje građana vraća se delima, a ne rang-listama.
Piše: Stefan Stojanović
